Nakon što su se slegli prašina i dim posle jake detonacije mineri su videli da je kotalrnica "ostala na nogama"

GRAC - Iako su mineri austrijskih oružanih snaga postavili tačno 666 kilograma eksploziva pod kotlarnicu elektrane Fojtsberg (Voitsberg) u austijskoj Štajerskoj, i aktivirali ga ona se nije srušila.

Reč je o staroj, već devet godina neaktivnoj termoelektrani koja je punih pola veka pre toga električnu energiju stvarala pomoću pritiska pare dobijene sagorevanjem uglja. Prvi od tri bloka termoelektrane Fojtsberg je počeo da radi 1953, drugi 1956, a treći 1963. Elektrana do 2001. nije imala većih problema sa radom i zaradom. Posle toga je postala nerentabilna, zbog liberalizacije tržišta električne energije, kao i zbog smanjivanja lokalne
proizvodnje uglja iz nalazišta oko Fojtsberga, koja su većinom bila iscrpljena. Elektrana je zato zatvorena 2006.

Nju je potom kupilo jedno veliko austrijsko građevinsko preduzeće (Porr), koje je polako demontiralo postrojenja i recikliralo sve šta je moglo da bude korisno. Toranj za hlađenje je srušen pre dve godine uz pomoć sajli i većeg broja bagera. Dimnjak termoelektrane, visok 180 metara, detoniran je ovog leta.

Juče su tri preostale veće građevine elektrane trebale da budu sravnjene sa zemljom, u lančanoj eksploziji na 1.760 mesta (na toliko je različitih mesta bio postavljen eksploziv). Eksplozivom su uništene dve od tri građevine: toranj sa stepeništem i srednja zgrada elektrane. Treća građevina, sto metara visoka kotlovnica bivše termoelektrane Fojtsberg, odolela je eksploziji.

Nakon što su se slegli prašina i dim, videlo se da kotalrnica još uvek stoji. Portparol armijskog područja Štajerske je izjavio da je vojska koristila najsavremeniji eksploziv i najbolje upaljače, te da se mora tačno utvrditi zašto nije došlo do rušenja kotlarnice. Zato juče nije odmah ponovo pokušano da se kotlarnica sruši. Prema prviom nalazima, eksploziji je odoleo jedan masivni čelični nosač. Inače, ovo je bilo najveće miniranje koje je vojska poduzela u Austriji od završetka Drugog Svetskog rata 1945.