Pre 99 godina umro car Franc Jozef, koji je potpisao objavu rata Srbiji 1914. godine

BEČ - Danas je tačno 99 godina otkada je umro Franc Jozef (Franz Joseph I., nekada prevođeno u srpskom kao Franja Josif), vladar Austrougarske monarhije.

Franc Jozef nije bio poslednji car iz habsburške dinastije, koja je 640 godina vladala "Podunavskom monarhijom", ali je bio njeno oličenje, simbol uspona i propasti habsburškog carstva.

Po poslednjem popisu stanovništva pred Svetski rat, Austrougarska monarhija je imala skoro 51,5 miliona stanovnika, a sa površinom od skoro 676.000 km2 (kao današnja Nemačka i Italija zajedno) bila je druga najveća zemlja u Evropi.

Rođen 18. avgusta 1830. u bečkom dvorcu Šenbrun, gde je i umro 21. novembra 1916, Franc Jozef je bio sin princeze Sofije od Bavarske i nadvojvode Franca Karla. Franc karl je bio prvi brat tadašnjeg austrougarskog cara Ferdinanda, koji nije imao dece.

Car Ferdinand abdicira u revolucionarnoj godini 1848, kada je Austrijsko carstvo (kako se tada zvalo) potresala pobuna građana, koji su tražili ustavna i druga prava, kao i ustanak Mađara, koji su hteli da se odvoje od Austrije.

Prvi u naslednom redu, Ferdinandov brat Franc Karl, odriče se prava na presto u korist svojeg najstarijeg sina Franca. Franc tako već sa 18 godina postaje car i po preuzimanju trona uzima ime Franc Jozef I. Vladaće punih 68 godina, do smrti 1916.

Oženjen svojom sestrom od tetke

Posle slamanja revolucije, smirivanja prilika u zemlji i privremenog povratka carskog apsolutizma, Franc Jozef godine 1854. ženi svoju sestru od tetke Elizabetu (Elisabeth), bavarsku princezu. U ne pretereno srećnom braku, rađa im se četvoro dece, tri ćerke i jedan sin.

Jedna ćerka umire sa samo dve godine, ali troje preostale deca carskog para su imali svoju decu. Danas je živo brojno potomstvo Franca Jozefa i Sisi, ali ne u muškoj liniji, jer je jedini sin imao samo jednu ćerku.

Franc Jozef i Sisi su se vremenom udaljili jedno od drugog, tako da je poslednje decenije života caru najintimnija prijateljica bila glumica Katarina Šrat. Navodno ga je baš žena, carica Sisi, nagovorila da prijateljuje sa Šratovom, dok je ona odsutna (a Sisi je bila stalno na putu, po raznim zemljama Evrope).

Delom i pod uticajem žene, Franc Jozef pristaje 1867. na ustavnu nagodbu sa Mađarima. Austrijsko carstvo se tada pretvara u konfederalnu, Austrougarsku monarhiju. Novouređena država je imala zajedničke samo spoljne poslove, finansije, vojsku i, naravno, vladara. Franc Jozef je bio car austrijskih i kralj mađarskih zemalja.

Tih godina (1860-e) država postaje ustavna, parlamentarna monarhija. Franc Jozef, koji je počeo kao apsolutni vladar, do smrti je poštovao ustav. Vladao je kao konstitutivni monarh, iako nije preterano cenio demokratiju. U mladosti je napravio više velikih političkih grešaka, izgubio u 1850-im i 1860-im ratove protiv Italije i Prusije, koje su se posle tih ratova ujedinile i postale mu opasni rivali.

U starijim godinama je Franc Jozef postao oprezniji i mudriji. Odbijao je potkraj života da potpisuje i civilne smrtne presude. Sve do objave rata Srbiji 1914. se nije upuštao u ratne avanture. Jedini izuzetak je bila okupacija Bosne i Hercegovine 1878. i slamanje tamošnjeg otpora, posle odluke evropskih velikih sila da Austrougarska okupira prethodno tursku BiH, na 30 godina.

Međutim, njegova nespremnost da se pozabavi dodatnim preuređenjem države, koja je postala pretesan i veoma okoštao okvir za nacionalno sve svesnije, mnogobrojne Slovene i druge u Austrougarskoj, jedan je od razloga njene propasti 1918. Franc Jozef je odbijao da razmišlja o eventualnom federalnom uređenju carstva.

Serija ličnih nesreća

"Ničega nisam bio pošteđen", izjavio je jednom Franc Jozef, govoreći o ličnoj sudbini. Prvo mu je prvi mlađi brat, Maksimilijan, koji je, na nagovor Francuske, prihvatio da bude car Meksika, zbačen 1867. od meksičkih ustanika i streljan.

Godine 1889, jedini sin Franca Jozefa, prestolonaslednik Rudolf, inače oženjen belgisjkom princezom, ubija se revolverom u dvorcu Majerling, neposredno nakon što je ubio svoju mladu ljubavnicu, baronicu Mariju Večeru.

Godine 1898, žena Franca Jozefa, carica Sisi, biva ubijena u Ženevi. Jedan italijanski anarhista joj je zašiljenom turpijom probio grudi. U Sarajevu, 28. juna 1914, bratanca Franca Jozefa i austrougarskog prestolonaslednika, Franca Ferdinanda, ubija Gavrilo Princip, hicem iz pištolja.

Franc Jozef je decenijama bio veoma dobar prijatelj sa Milanom Obrenovićem, prvim srpskim novovekovnim kraljem, koji je posle abdikacije živeo u Beču, te tu i umro 1901. godine. Posle prevrata u Srbiji 1903. i dolaska Karađorđevića na vlast, naglo su se pogoršali odnosi Srbije i Austrougarske.

Napetost je rasla, pogotovo posle odluke Austrougarske da 1908, posle 30 godina okupacije, proglasi aneksiju BiH,. od 1903. do 1914. je bilo i više drugih, teških problema između dve zemlje. Među ostalim, imale su dug i ozbiljan trgovinski sukob, poznat kao Srpsko-austrougarski carinski rat (1906-1910), koji nije oslabio Srbiju, naprotiv.

Objavio rat Srbiji tokom odmora u banji

Mesec dana posle Sarajevskog atentata, krajem jula 1914, stari car Franc Jozef, koji je svakog leta odlazio na dugo "letnje osveženje" u banju Bad Išl u Gornjoj Austriji, poznatu po svojoj toploj i slanoj vodi (i kolačima zvanim išleri), u svom letnjikovcu potpisuje rat protiv Srbije.

Time je zatvorio mrtvački sanduk Austrougarskoj monarhiji. Nepune dve godine nakon što je Franc Jozef umro u Šenbrunu, njegov naslednik Karl I. (unuk nadvojvode Karla Ludviga, brata cara Franca Jozefa) u novembru 1918. biva prisiljen da se "odrekne udela u državnim poslovima", de fakto biva oteran sa trona.

Austrougarska vojska i država su se raspadale tih dana. Nastalo je rasulo na italijanskom frontu, a na srpskom frontu ništa nije moglo da zaustavi srpske jedinice, koje su sa saveznicima oslobađale svoju zemlju posle trogodišnje austrougarske i bugarske okupacije.

"Samostalni državni službenik"

Postoji više anegdota o Francu Jozefu. jedna je da je, pišući poresku prijavu, u rubrici "profesija" napisao "samostalni državni službenik". Ostala je u govoru i njegova uzrečica "Bilo je veoma lepo, veoma me veselilo", kao reakcija na posetu nekom kulturnom događaju.

Iako je u njegovo vreme Beč, iz nevelikog grada unutar tvrđavskih zidina, pretvoren u svetski velegrad, Franc Jozef nije bio posebno zainteresovan za kulturu. Voleo je lov. Tehničke novitete je Franc Jozef teško prihvatao, nije bio ljubitelj automobila i drugih izuma.

Postoji anegdota da je jednom slušao dugo predavanje o električnoj energiji, koja je tada prodirala u svakodnevni život. Predavač je u govoru često pominjao kilovate. Posle predavanja, car Franc Jozef se obraća ađutantu:

"Nisam znao da je u ovom poslu toliko angažovan moj prijatelj, grof Kolovrat".

Izložba na 4 lokacije

U 2016. će se stogodišnjica smrti Franca Jozefa obeležiti u Austriji velikom specijalnom izložbom "Franc Jozef 1830-1916: povodom 100. godišnjice smrti cara" (16. mart do 27. novembar 2016).

Izložba ima četiri dela, na četiri lokacije: u dvorcu Šenbrun u Beču i Muzeju kočija, koji je takođe u šenbrunskom kompleksu, zatim u bečkom Muzeju nameštaja (nekadašnjem Caraskom depou pokretnih stvari), i u nekadašnjem carskom lovačkom dvorcu Nidervajden u Donjoj Austriji.

Inače, u Bad Išlu se svakog avgusta, na carev rođendan, okupljaju ljudi iz čitavog sveta koji se zovu Franc Jozef. U Beču se stalno mogu posetiti "Carski apartmani" Franca Jozefa i Sisi u zimskom carskom dvorcu Hofburgu, kao i dvorac Šenbrun, letnja careva rezidencija .

U Bad Išlu je za posetioce otvorena carska Vila Habsburg, gde se može videti soba i sto na kojem je car potpisao objavu rata Srbiji 27. jula 1914. Poslata je telegramom dan kasnije i rezultirala Prvim Svetskim ratom.