BEČ- Sledeći predsednik Austrije najverovatnije će, prvi put, biti neko ko nema zvaničnu podršku dve partije koje dominiraju političkom scenom od kraja Drugog svetskog rata, što ukazuje na veliko nezadovoljstvo glasača i moguća politička previranja

Zbog konstantnog pada popularnosti vladajuće koalicije, okupljene oko Socijaldemokratske partije (SPÖ) i Narodne stranke (ÖVP), njihovi predsednički kandidati nemaju velike šanse na izborima koji se održavaju 24. aprila. Na listi favorita nalaze se kandidat desničarske Slobodarske partije (FPÖ) i još dvojica nezavisnih kandidata. Ministar za socijalna pitanja i kandidat vladajuće SPÖ Rudolf Hundstorfer ima 15 odsto podrške birača, dok bi za kandidata ÖVP Andreasa Kola, glasalo 11 odsto birača. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi kandidat desničarske FPÖ Nobert Hofer na izborima u nedelju mogao da osvoji izmedju 22 i 24 osto glasova, a medju favoritima su i nezavisni kandidati.

Koaliciona vlada koja se našla se na meti oštrih ktitika zbog migrantske krize, napravila je zaokret od 180 stepeni i pokušava da povrati poverenje birača. U borbi za glasovima, vlasti u Beču odustale su čak i od sistema otvorenih granica. Međutim, pad popularnosti vladajućih stranaka počeo je mnogo pre migrantske krize i predsedničkih izbora. SPÖ morala je da napravi koaliciju sa ÖVP, što je dovelo do decenija rasprava, oko poreza, reformi obrazovnog i penzionog sistema i slično.

kandidati-za-predsednika-austrije.jpg
Printscreen Krone.at 

"Brak iz koristi" doveo je do produbljivanja razočarenja glasača. Pobeda bilo kog od tri favorita napravila bi probleme za dve vladajuće stranke. Kandidat desničarske FPÖ rekao je da će ukoliko pobedi na izborima raspustiti koalicionu vlade i raspisati nove parlamentarne izbore. Predsednik Austrije ima ovlašćenja da raspusti vladu, ali to nije učinio nijedan od kraja Drugog svetskog rata. Umesto toga, prvi predsednička uloga u Austriji je ceremonijalnog karaktera, bez kritika vlade i njene politike.

Za predsedničke izbore, prema važećem zakonu, mogu se kandidovati austrijski državljani stariji od 35 godina, dok pravo glasa imaju svi državljani stariji od 16 godina. Da bi jedan kandidat bio izabran u prvom krugu potrebno je da dobije više od polovine svih važećih glasova, a ukoliko to niko ne uspe, održava se drugi izborni krug