BEČ - Austrijanci su mnogo nezadovoljniji nego pre deset godina funkcionisanjem demokratije, pokazuje istraživanje instituta "Sora", iz kojeg proizilazi da mnogi žele "jakog vođu" na čelu države.

Ne propustite...Neće višeAUSTRIJA SITA MIGRANATA: Dosta smo ih primili, poštedite nas novih!
imigranti-zemun.jpg
StudijaNI AUSTRIJANCI NISU ŠTO SU NEKAD BILI: Objavljena studija koja je uznemirila duhove u komšiluku
austrijanci-sa-zastavom.jpg

Dok je 2007. još 44 odsto građana bilo zadovoljno funkcionisanjem demokratije, danas je to svega 32 procenata. Demokratija je i dalje najpoželjniji oblik vođenja zemlje, ali podrška autoritarnom sistemu sve više raste.

Tako je 78 odsto Austrijanaca navelo demokratiju kao najbolji oblik vladavine, a pre deset godina demokratiju je podržalo još 86 procenata građana. Autoritarni sistem, odnosno jakog vođu koji se ne bi oslanjao na parlament i izbore, odbija trenutno "svega" 45 odsto Austrijanaca, a još pre deset godina tome se protivilo 61 odsto građana.

Na drugoj strani 23 odsto želi jakog vođu i promenu sistema ka autoritarnom. Poređenaj radi, pre deset godina "jakog vođu" želelo je svega 14 odsto građana. Istovremeno je sve veći utisak da demokratija ne funkcioniše dobro i da građani nemaju mogućnost da u njoj učestvuju. Razlog za smanjenje zadovoljstva demokratijom je pre svega u tome što građani imaju osećaj da nemaju nikakav uticaj na aktivnosti vlade, i to trenutno tvrdi 52 odsto (2007./42 odsto).

Rastuće nezadovoljstvo funkcionisanjem demokratije je povezano i sa stalnim rastom osećaja nesigurnosti. Želja za redom je porasla zbog čega raste broj Austrijanaca koji pozitivno ocenjuju nacizam - jedna trećina Austrijanaca smatra da je nacizam Austriji doneo dobro i loše.

Istoričar Oliver Ratkolb i istraživač "Sora" Ginter Ogris smatraju da politika i mediji imaju, usled rezultata istraživanja, zadatak da pod hitno reaguju. Politika, kako ističu, mora da se pre svega pobrine o politički apatičnim građanima, jer politička apatija vodi ka autoritarnim sistemima.