OVAJ GRAD JE JUGOSLAVIJA U MALOM: Srbi, Hrvati i Bošnjaci zaboravili na podele i žive u slozi

Grac je drugi grad po veličini i broju stanovnika u Austriji. Često je ljudima s područja bivše Jugoslavije bio prva dodirna tačka s inostranstvom, nakon koje su ostajali ili odlazili dalje u Nemačku.

Savetodavno telo za migrante, koje je osnovano 1995. godine, a sačinjava ga devet članova koji nisu državljani Evropske unije. Njih na lokalnim izborima direktno biraju migranti, koji ne dolaze iz zemalja Evropske unije, na mandat od pet godina.

Upravo su početkom ove godine, na lokalnim izborima, odabrani predstavnici za veće migranata, među kojima su i studenti iz BiH - Cazinjanin Adis Draganović i Adea Hadžiabdić iz Gornjeg Vakufa, koji sada u opštinskom veću zastupaju prava stranaca.

"Ovom prilikom bih istakao dobru saradnju Bošnjaka, Hrvata i Srba. Verovatno iz razloga što kada dođu u nepoznato mesto, tek tad shvate koliko je bitno da ih neko govorno razume. Druga bitna činjenica je saradnja u poslovnom smislu. Ovde kod nas izjava Ramba Amadeusa o visini plate i nacionalizmu iz teorije prelazi u praksu. Jer kada imaš posao i solidno mesečno primanje, kada ti država subvencionira zdravstvo i školstvo, kada ti i tvoja porodica možete uspešno da planirate budućnost, tu nacionalizam i sve te komplikovane teme gube na značaju“, objašnjava Draganović.

Ovde se Balkanci međusobno druže i organizuju zajedničke aktivnosti, pokušavaju da unesu određene promene u društvo i unaprede položaj migranata.

"Smatram da smo mi dobar primer integracije, prvenstveno jer smo sastavljeni od tri i više različita naroda koja zajedno žive u drugoj zemlji i nastoje da se međusobno potpomažu”, ističe Adea.

Ramiza Hašić (45) je rođena u Velikoj Kladuši, u Gracu živi 27 godina. Tu je završila fakultet personalnog menadžmenta i prošla brojne edukacije iz oblasti razvoja radnog tržišta. Trenutno radi kao konsultantkinja za radno tržište pri Zavodu za zapošljavanje koji se aktivno zalaže za integraciju stranaca na radno tržište. Kaže da jedan od najvećih problema s kojima se susreću stranci prilikom dolaska u Grac, jeste govorna barijera i upravo zbog toga razloga Zavod nudi konsultacije na maternjem jeziku i kurseve nemačkog.

"Veoma mali broj osoba sa Balkana se vode kao nezaposleni. Cenjeni su na tržištu kao vredni radnici koji su predani poslu i dobro integrisani građani“, kaže Ramiza.

Cazinjanka Zehida Tahirović-Begić pripada onoj predratnoj generaciji migranata koji su u Austriju došli u potrazi za boljim životom. Kada je s porodicom došla ovde, planovi su bili da tu ostane samo nekoliko godina dok se ne snađe. Ovde živi skoro tri decenije. U Austriji ima solidan život, tu su njena deca odrasla i školovala se. Iz cele bivše Jugoslavije mladi jednostavno moraju da beže, kaže Zehida, a ondašnji političari ništa ne preduzimaju povodom toga. Za razliku od vlasti nekadašnjih jugoslovenskih država, lokalne vlasti u Gracu mnogo pomažu svoje građane, samo ukoliko su oni spremni da sarađuju.

Nikola Petrović je u Grac došao sa Pala i tu živi već dve godine. Došao je da studira i upisao se na master studije. Kada je došao, nije poznavao jezik i upisao se na kurs nemačkog koji uspešno završio. Ističe kako je u Gracu ‘sve super i da generalno ljudi sa Balkana ovde imaju odlične odnose, jer nacionalizma gotovo da i nema’. Smatra da je stanje takvo, prvenstveno, zbog drugačijih odnosa ljudi jednih prema drugima, jer su ‘svi ovde u istim problemima i moraju se zajednički boriti za bolju budućnost’.

“Ovde sve odlično funkcioniše za razliku od međuljudskih odnosa nas Balkanaca tamo u državama bivše Jugoslavije. Imamo više mogućnosti ovde nego u matičnim državama i veći je standard života, a manje ima nacionalizma i političkih rasprava”, pojašnjava Nikola.

Edvin Kahrimanović iz Gračanice spada u red one prve posleratne generacije studenata sa području bivše Jugoslavije. U Gracu živi skoro dve decenije i kaže da su glavne teme među Balkancima ovde - problemi oko studija i borba za smeštaj i posao. Mesta za ‘žestoku politiku’ nema, jer uglavnom svi rade i nemaju puno vremena za beskorisne rasprave.

“Ljudi se ovde bave temama koje se direktno tiču njih, a ostale stvari prepuste profesionalnim političarima kojih na Balkanu nema. Oni jednostavno rade i nemaju puno slobodnog vremena za gluposti. Dok kod nas ljudi nemaju posla i glavu pune crnim mislima, usled čega se rađa depresija. Od Austrijanaca treba preuzeti te dobre stvari i oni su takođe prošli isto jedan težak period nakon Drugog svetskog rata, ali uz manje emocija, više otvorenosti i puno rada uspeli su da sve to prevaziđu i ostvare uspeh”, kaže.

Život balkanskih migranata u Gracu, dobar je primer kako razlike u veri, naciji ili drugačijim pogledima nisu prepreka za dobar i uspešan život.

Kurir.rs/Al Džazira
Foto: Profimedia/Ilustracija