Do 2017. više od 300 ljudi iz Austrije otišlo je da ratuje za Islamsku državu. Njih 90 se vratilo i oni su utrenirani, motivisani i militantni. No ovaj napad počinio je domaći terorista. Muškarac koji je s tim ljudima mogao da ide u školu i niko ništa nije mogao posumnjati.

Počeo je tako svoju analizu terorističkog napada u austrijskom Beču stručnjak za terorizam Tonči Prodan. Smatra da će njihova policija brzo utvrditi kojoj je grupi napadač pripadao te koliko je uopšte imao pomagača.

"Ovo je bio organizovani napad, no bilo bi puno više žrtava da je to bio dobro utrenirani terorista. Ovo je još jednom pokazalo da su ciljevi ranjivi verski objekti gde svakako treba podići bezbednost i uvesti dodatne mere zaštite. Teroristi su takvi da udaraju na svakodnevni život. Nije njima cilj napadati neke štićene objekte, nego imati što više žrtava. Zato je i odabran centar Beča", kaže Prodan. Upozorio je ponovno da se sve više ljudi radikalizuje putem društvenih mreža i to dok se nalaze u udobnosti svog kauča.

w-56471224.jpg
EPA/CHRISTIAN BRUNA 

"Oni proglašavaju fatvu i to im je takozvana dozvola za ubistvo bilo koga kako bi ispunili svoj cilj, a to je što više žrtava, štete i pažnje", kaže Prodan. Uzroke i motive za poslednji talas terorizma vidi u oštroj retorici francuskog predsednika Emanuela Makrona s islamskim svetom koji je kritikovao da je pun problema.

"Odlikovao je profesora koji je poučavao slobodu govora i stradao zbog pokazivanja karikatura proroka Muhameda. No tu se uvukao u jednu spiralu nasilja i doveo do toga da su zbog njegovih reči širom sveta pale francuske zastave i autima gaze njegove fotografije. To se naravno koristi i za radikalizaciju onih umerenih muslimana", pojašnjava Prodan.

profimedia0567024048.jpg
Profimedia/JOE KLAMAR/AFP 

Da se može očekivati odgovor radikala s druge strane spektra smatra stručnjak za sigurnost Marinko Ogorec.

"Sigurnosni sistem se pomalo uljuljao u san, a treba biti oprezan jer dolaze brojni veliki hrišćanski praznici", kaže Ogorec i dodaje da su politike evropskih zemlja dovele do getoizacije doseljenika. Iako tu žive generacijama, nisu integrisani slabo znaju jezik i često se ne slažu s društvom.

Kurir.rs/24sata.hr