Evropska komisija rekla da se izbegličkom krizom nije moguće suočavati uzajamnim optuživanjem već saradnjom

LJUBLJANA - U Evropskoj komisiji kažu da su spremni da pomognu svakoj članici suočenoj sa migrantskom krizom, ali da Slovenija za sada nije zvanično zatražila nikakvu pomoć, objavili su slovenački mediji. Povodom poziva Slovenije na evropsku solidarnost u suočavanju sa izbegličkom krizom, iz Evropske komisije poručuju da su spremni da pomognu svim članicama i da Slovenija ima na raspolaganju neophodnu finansijsku pomoć, nefinansijsku pomoć u okviru mehanizama za civilnu zaštitu i nacrt za premeštanje izbeglica unutar Unije.

Slovenija, prema navodima komisije, za sada nije zvanično zatražila nikakvu vrstu pomoći a da je do sada iz evropskih rezervi u okviru redovnog finansiranja ove godine primila četiri miliona evra. Na primedbe Slovenije da je Hrvatska ne obaveštava o kretanju migranata u komisiji su naglasili da računaju na dobrosusedske odnose i ponovili da se sa izbegličkom krizom nije moguće suočavati uzajamnim optuživanjem već saradnjom.

Iz izjava posle sastanka kod premijera Mira Cerara se moglo shvatiti da među parlamentarnim strankama postoji velika saglasnost da se izmenama zakona o odbrani i vojsci daju dodatna specijalna ovlašćenja za pomoć policiji u čuvanju državne granice. Podršku izmenama zakona su najavile i opozicione SDS i NSI. To znači da je pripremljena dvotrećinska većina u Skupštini za prihvatanje izmena zakona. U SDS-u su najavili neke dopune u vezi čuvanja pograničnih teritorija, a u Udruženoj levici (ZL) se za sada ne izjašnjavaju o podršci. Vanredno zasedanje Skupštine o predlogu dopune zakona o odbrani će biti održano 15 minuta po završetku redovnog zasedanja, odlučio je kolegijum predsednika slovenačke Skupštine Milana Brgleza. Na kolegijumu su potvrdili predlog da se izmene zakona usvoje po hitnom postupku.

Cerar je posle sastanka ocenio da predlog nacrta zakona o odbrani ima dovoljnu podršku i da će, ako u Skupštini ostane radna atmosfera zakon danas biti donet a već u sredu stupiti na snagu. To bi omogućilo da vlada u sredu predloži Skupštini da vojska odmah počne da ovavlja dodatne zadatke, rekao je i dodao da to predstavlja intenziviranje mera koje Vlada donosi o odnošu na situaciju sa izbeglicama. Privremena ovlašćenja vojsci bi na predlog vlade imala ograničen rok sa mogućnošću za njegovo produžze a kasnije i za ukidanje. O kakvim se ovlašsćenjima radi za sada još nije potpuno jasno. Vojska bi navodno policiji pomagala pre svega u izvođenju logističckih zadataka kao što je transport, a vojnici će biti poslati iz raznih kasarni.

Predsednik Skupštine Dejan Židan je rekao da je u slučaju da na granici treba pratiti i kontrolisati i usmeriti protok izbeglica, vojna saradnja neophodna. Ministar za spoljne poslove Karl Erjavec je između ostalog rekao da su u ovoj akciji sve opcije otvorene pa čak i sigurnosna ograda na granici. Erjavec je takođe bio vrlo kritičan prema hrvatskoj strani. Sastanak vlade je trajao gotovo čitavu noć jer je utvrđeno da je priliv migranata u poslednja tri dana prešao sve predviđene mogućnosti za koje je Slovenija bila spremna.

"Pritisak migranata koji dolaze iz Hrvatske je i dalje u porastu, jer Hrvatska ne najavljuje dolazak migranata u Sloveniju i nekontrolisano, čak i namjerno ih šalje raštrkano na granicu", konstatovao je i dodao da Slovenija nebi smelad a dopusti da se migranti nekontrolisano zadržavaju na njenojh teritoriji. Vlada ističe da je Slovenija najmanja zemlja na Balkanskomu migracionom putu i pri tome sa relativno ograničenim mogućnostima kako po pitanju efikasnosti kontrole državne granice tako i po pitanju opremanja migranata. Vlada Slovenije poručuje da će uprkos tome uraditi sve što je u njenoj moći za efikano izlaženje na kraj sa migrantskom krizom i za održavanje neometanog funkcionisanja zemlje.

Potpredsednik hrvatske vlade i ministar za unutrašnje poslove Ranko Ostojic izjavio je danas da Hrvatska traži da Slovenija zbrine polovinu izbeglica koji dolaze u Hrvatsku, a je Hrvatska spremna da zbrine drugu polovinu u svojim prihvatnim centrima, i da je Slovenija dužna da odredi mesto gde će prihvatiti izbeglice. "Ne može se dogoditi da neko kaže da ne može više primati izbeglice. Hrvatska je do sada uspela da odbrani svoje interese a to će raditi i u buduće. Nismo odgovorni ako neko ne želi da u tome ucestvuje", rekao je Ostojić i dodao da je Hrvatska spremna da šalje izbeglice direktno do Šentilja.