Jugoslavija u 21. veku bila je tema koja je pre 45 godina zanimala mnoge. Pitanja su bila brojna, a ljude je najviše zanimalo kakve će biti svetske prilike, šta se može očekivati od tehnološkog napretka.

Temu budućnosti 1969. godine pokrenuo je Stane Stančić. Mnogi ugledni stručnjaci i analitičari dali su tada svoje mišljenje o tome kako će Jugoslavija izgledati 2000. godine. Predvideli su transplantaciju organa, novi način telekomunikacija, nove medicinske tehnike, ali nisu predvideli raspad Jugoslavije.

"Vizija života koji nas čeka nakon tri decenije, a koju će dočekati dve trećine danas živih Jugoslovena nije zanimljiva samo kao skup atraktivnih pretpostavki, podataka o životnom standardu o kojem danas možemo samo sanjati, već i kao jedna krajnje ozbiljna opomena da je u svakom segmentu života neophodno dugoročno planiranje bez kojeg su mogući mnogi sudbonosni promašaji“, navodi se u tekstu koji je prenosi Yugopapir.

Američki futurolozi svet su 2000. godine videli kao svet podeljen u šest grupa: vidno postindustrijska (s 60 do 200 dolara po stanovniku), u razvoju (s 200 do 600 dolara), zrela industrijska (s 600 do 1500 dolara), visoko industrijska (s 1.500 do 4.000 dolara), rano postindustrijska (s 4.000 do 16.000 dolara) i šesta grupa, visoko postindustrijska, s preko 16.000 dolara po stanovniku.

Prema proračunu ekonomiste Miloša Sinđića, Jugoslavija je u 2000. godini trabalo da ostvaruje po 2.520 dolara po stanovniku, odnosno bude u grupi visoko industrijalizovanih zemalja.

dolari.jpg
Rojters 

"U tom slučaju bismo dostigli nivo standarda koji je imala Švedska 1965. godine, a koja danas spada u jednu od najbogatijih zemalja na svetu. Jugoslavija će kroz trideset godina imati i deset miliona stanovnika više nego danas – oko 30 miliona“, navedeno je u tekstu.

Futurolozi su naime mislili da će biti moguće da se san unapred programira.

"Automatske robne kuće snabdevaće nas i sintetičkom hranom, pićima punim proteina, enzima i vitamina“, stoji u tekstu.

Među deset, kako to futurolozi nazivaju, dalekih mogućnosti, nalazila se i ona da će ljudski život biti produžen ne samo na 150 godina, već do besmrtnosti. Između ostalog, predviđali su da će doći do povećanja prinosa kukuruza za pet miliona tona, tako da bi kukuruz postao strateška sirovina Jugoslavije.

(Yugopapir/EPK)