Jednom špijun, uvek špijun: ​Evo šta danas rade bivši jugoslovenski obaveštajci

Službenici iz oblasti bezbednosti se rano penzionišu, pa je glavno pitanje da li i kako oni nastavljaju da koriste svoje veštine

Odmah nakon njegovog hapšenja, mediji su objavili da je Aleksić 1999. godine brutalno pretučen ispred njegovog stana u Nikšiću, a napadači nikada nisu pronađeni. To se dovodilo u vezu sa činjenicom da je Aleksić tada bio na čelu Kontraobaveštajne službe Voske Jugoslavije i načelnik Službe bezbednosti Podgoričkog korpusa. Vojska je u tom periodu bila u permanentnom sukobu sa crnogorskim civilnim vlastima.

Slučaj hapšenja penzionisanog obaveštajca, otvara pitanje aktivnosti službenika državne ili vojne bezbednosti nakon izlaska iz aktivne državne službe. Službenici iz oblasti bezbednosti se rano penzionišu, pa je pitanje da li oni nastavljaju da koriste svoje veštine.

"Jedna izreka koja je tako profanisana po filmovima kaže, 'jednom špijun uvek špijun'. Jedna od štetnih posljedica na širem prostoru bivše Jugoslavije, nedostatak kvalitetnog tržišta rada za te ljude bila je stvaranje obaveštajnog podzemlja. U Hrvatskoj je u vreme građanskog rata postojalo sedam paralelnih službi koje su bile konkurencija jedna drugoj", navodi Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda.

Radić ističe da je u Bosni i Hercegovini, koja je bila rascepkana, svako radio za sebe, te da je vrlo zamršena bila i situacija na prostoru Crne Gore.

"I, naravno, da je to stvorilo jednu veliku količinu kadra koji je kasnije počeo da traži svoj prostor na tržištu. Teško je dokazivo, ali mislim da su neki od njih stavili svoja znanja, socijalne veze, profesionalne veze koje su stekli dok su radili za državu, na raspolaganje onima koji su bili spremni da plate ljudima iz biznisa i ljudima iz organizovanog kriminala", pojašnjava Radić.

General Blagoje Grahovac, govoreći o sudbini dela obaveštajaca i pripadnika tajnih službi nakon što izađu iz državne službe, navodi da većina nikad nije otišla u penziju.

"Treba znati da oni nikad nisu, ili većina njih nikada nije penzionisana, nego je nastavila da radi ono što je radila ranije – i to povezujući se sa pojedinim partijama. Naravno, pošto je KGB (Komitet državne bezbednosti Sovjetskog Saveza) nekada imao potpunu kontrolu nad tim službama, ništa se tu nije promenilo ni danas. Službe Ruske Federacije i dalje nad njima imaju supremat", ocjenjuje Grahovac.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je naozbiljniji bezbednosni problem regiona bila upravo sprega obaveštajnog podzemlja sa strukturama koje su htele da afirmišu svoje finansijske interese.

"I zbog toga, mislim da je potcijenjeno koliko je štete moglo da nastane od ljudi koji su radili za biznismene i kriminalce. To je tema koja je potpuno marginalizovana. Ali, ima indikatora zbog kojih bismo mogli da krenemo od procjene, da neki pojedinci imaju svojevrsne mini-obaveštajne službe, ili službe bezbednosti sa tehničkim mogućnostima do kojih danas nije problem doći", zaključuje Radić.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

Zaboravljeni as: Ovo je prva vazdušna bitka u istoriji, a vodili su je Srbi i Austrougari (FOTO)
Beskrajna lista: Ovo su zemlje koje su propatile zbog Hilari Klinton (FOTO)
"Mi smo autohtoni u Crnoj Gori": Albanci besni zbog novog Rječnika crnogorskog jezika
Neshvatljivi Bliski istok: Ovih 25 mapa objašnjava najnestabilniji region sveta (FOTO, MAPA)
Zatečeni nespremni: "Vašington nikada nije shvatio koliko Putin želi moć"