Ideja o uspostavljanju "sigurnih soba" za narkomanske zavisnike u Sloveniji zbog burne reakcije javnosti zaustavljena je na povereništvu za etička pitanja lekarske komore, ali je snažno podržavaju nevladine udruženja i pojedini lekari koji se susreću sa zavisničkom populacijom u svom radu.

Ne propustite...Bosna i HercegovinaUŽAS U SARAJEVU: Telo devojke ležalo u kući u kojoj se okupljaju narkomani 8 dana, komšije u strahu
policija-bih-policijska-traka-uvidjaj.jpg
Bosna i HercegovinaPOJAVILA SE NOVA DROGA U BIH: Niko ne zna šta je izazvalo smrt dvoje sarajevskih narkomana!
narkoman-newsweek.jpg

Sigurne sobe u kojima zavisnici uz identifikaciju mogu da uzmu svoju dnevnu "dozu", i dobiju čiste igle uz nadzor tima u kome su lekar, socijalni radnik i medicinska sestra, postoje u nekim gradovima u zapadnoj Evropi poput Pariza i Frankfurta.

Zato je u Sloveniji pokrenut pilot-projekt osnivanja takvog zaštićenog prostora za zavisnike u kom bi drogu mogli da uzimaju na sigurniji način i uz kontrolu. Jedna bi "sigurna soba" državu bi koštala oko 80.000 evra godišnje.
Bila bi otvorena 6 sati dnevno radnim danima, u njoj bi dežurao lekar, a "isplatila bi se već ako bi se tako sprečio samo jedan slučaj zaraze hepatitisom B, zbog visokih troškova lečenja te bolesti, kazao je za POP-TV Borut Bah iz NVO Stigma.

Među inicijatorima projekta sigurnih soba je i lekar Milan Krek koji se bavi zavisničkom problematikom u nacionalnom Institutu za javno zdravlje.

Slovenija sa takvim programom, kako kaže, kasni već desetak godina. Veliki broj smrtnih slučajeva među zavisnicima u Sloveniji posledica je činjenice da se skrivaju. Za drogiranje koriste prostore kao što su javni toaleti, železnički vagoni, parkovi i napuštene kuće gdje upadaju u krize i predoziraju se i niko im ne može pomoći, kaže Krek.

Sa druge strane, u Parizu je od uspostave sigurnih soba broj smrti predoziranjem narkoticima u značajnom padu.
Osim toga, računa se da bi se tako smanjilo širenje hepatitisa B i drugih zaraznih bolesti zbog ponovnog korištenja igala i opasnosti koje predstavljaju odbačene igle i narkomanski pribor po parkovima i drugim javnim mestima.

Ako Slovenija želi da prati struku i odnos prema narkomanskoj populaciji na Zapadu, onda ne sme zaostajati nego treba uvesti slične programe kako bi pomogla zavisnicima da duže i kvalitetnije žive, kaže Krek. Od posledica predoziranja heroinom u Sloveniji svake godine umre 40-ak zavisnika.

(Rtl.hr)