Decenijama već Balkansko poluostrvo važi za Bure baruta koje nikako da se kultiviše i pretvori u oazu mira i prospariteta, kakva je recimo Skandinavija. Baš kao u pozorišnoj predstavi, a potom i na filmu, dovoljna je i najmanja iskra da dovede do katastrofe.

Makedonija - Konačni obračun Zaeva i Gruevskog

Gotovo tri puna meseca od parlamentarnih izbora (11. decembar 2016. godine) Makedonija još nije dobila vladu, a posvemu sudeći neće je skoro ni dobiti. Nikola Gruevski i koalicija okupljena oko VMRO-DPMNE osvojila je 51 mandat, dok je SDSM Zorana Zaeva osvojio 49 poslaničkih mandata. Još 20 mandata pripalo je albanskim partijama. Gruevski, koji je već 10 godina na vlasti, nije uspeo da koalicione partnere iz albanskih stranaka ubedi da ga podrže još jedan mandat. Zaev je predsedniku Đorđu Ivanovu predao potpise podrške 67 od 120 poslanika Sobranja, ali to nije bilo dovoljno da dobije mandat! Pod izgovorom nacionalne ugroženosti Ivanoj je prekršio Ustav, dok je suočen sa sve izglednijim odlaskom sa vlasti Gruevski započeo kampanju u kojoj traži raspisivanje novih izbora.

Istovremeno, vladajuća garnitura je u Skoplju i drugim većim gradovim počela da organizuje proteste tražeći jedinstvenu Makedoniju. "Iako imamo većinu od 67 poslanika, ne žele da predaju vlast, banalne izgovore pronalaze samo da nam ne predaju, a mi primopredaju vlasti želimo da obavimo na lep i miran način", rekao je Zaev. Čak ni poseta Federike Mogerini, šefice diplomatije EU i potpredsednice Evropske komisije, koja je od Ivanova otvoreno tražila da poštuje Ustav nije uticala na smanjenje tenzija. Sam Ivanov je decidirao izjavio da neće poslušati njen savet i predati mandat Zaevu. Podršku formiranju koalicije SDSM i albanskih partija dali su EU, SAD i NATO.

Pat pozicija i igra nerava između Gruevskog i Zaeva neće večno trajati, a ulje na vatru dolio je i američki kongresmen Dana Rorbaker, predsednik podkomiteta Kongresa za Evropu i Evroaziju. On je početkom februara izjavio da Makedonija nije država i da "Kosovari i Albanci u Makedoniji treba da postanu deo Kosova", a da "drugi deo Makedonije treba da postane deo Bugarske". Svi znamo da prekrajanje granica na Balkanu nikada u istoriji nije izvršeno mirnim putem...

Crna Gora - Milo omatorio na državnom hlebu

Milo Đukanović je 15. februara 1991. kada je prvi put postao premijer Crne Gore imao tek 29 godina. Danas je on političar sa najdužim stažom na vlasti u Evropi. Vešto je on izbegao sve zamke koje su mogle da mu oduzmu državni hleb sa kuhinjskog stola. Prvo je Milo izmakao stolicu svom mentoru Momiru Bulatoviću, pa se voleo se i mrzeo sa Slobodanom Miloševićem, preživeo je i bombardovanje SRJ 1999. godine, progurao je kroz iglene uši Crnu Goru u nezavisnost, a sada pokušava da zemlju ugura u NATO bez referenduma. Tokom svih ovih godina Milo i njegova koalicija su pobeđivali na izborima. Nesposobna i razjedinjena opozicija nikad mu nije bila ozbiljna pretnja. Na oktobarskim izborima Milo osvaja 36 od 81 mandata ali uz koalicione partnere uspeva da ostane na vlasti. Vesti o broju osvojenih mandata ubrzo su zamenile vesti o hapšenju grupe iz Srbije čiji je vilj bio izazivanje nemira, napadi na državne institucije i puč.

Uhapšena grupa je ubrzo postala paravojna jedinica na čijem čelu je Bratislav Dikić, bivši šef srpske Žandarmerije. Iz Podgorice tvrde da su uhapšeni dobili instrukcije iz Moskve i da iza planiranog puča stoji niko drugi do Vladimir Putin, predsednik Rusije. Navodno je Putin želeo da izazove nemire u Crnoj Gori i spreči njen ulazak u NATO pakt. Možda bi ova terija i imala smisla u vrlo širokom tumačenju geopolitičkih odnosa, ali činjenica je su važnost i uticaj Crne Gore - zemlje sa nepunih 630.000 stanovnika i koja nema ni punih 14.000 kvadratnih kilometara, vrlo ograničeni.

To ipak ne osporava činjenicu da je situacija u Crnoj Gori pred pucanjem čemu je doprinelo i ukidanje poslaničkog imuniteta Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, liderima najjače opozicione grupacije Demokratski front. Oni se terete za osnivanje kriminalne organizacije i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i sigurnosti Crne Gore. U zemlji je trenutno status kvo jer je vrhovni državni tužilac izdao specijalnom državnom tužiocu obavezujuće uputstvo prema kojem Mandiću i Kneževiću neće biti određen pritvor. Za to vreme Milo koji se 28. novembra zvanično povukao sa funkcije i dalje drži sve konce vlasti u svojim rukama.

Bosna i Hercegovina - država bez države

Kao što kaže stara latinska izreka - Quod initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere - Što je od početka nevaljano, ne može se ispraviti protekom vremena, tako su i nikakvi izgledi da BiH postane država u pravom smislu te reči. Sva tri konstitutivna naroda vuku na svoju stranu. Republika Srpska kao poseban entitet sve je dalje od Sarajeva. Osiromašenu raju sve tri vere suočenu sa ekonomskim beznađem još samo igra na kartu nacionalne ugroženosti može naterati da se politički angažuje. Septembarski referendum u Republici Srpskoj je dodatno oslabio veze između Banjaluke i Sarajeva. Istovremeno, zahtev iz grada na Miljacki za revizijom tužbe protiv Srbije za genocid kao da zaucava ekser u mrtvački kovčeg u kome će Bosna i Hercegovina i definitivno biti sahranjena kao jedinstvena država.

(VIDEO) DODIK: Republiku Srpsku vidim samostalnu za pet godina!

Dok se glavni sukob vodi na relaciji Sarajevo-Banjaluka, sve su glasniji i pozivi iz Mostara da se formira i treći, hrvatski entitet. Šanse da se ovaj grad koji ledena Neretva vekovima deli ponovo ujedini direktno su proporcionalne šansama da se u njega vrati 25.000 Srba koliko ih je proterao tokom rata 90-ih.Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se ne može naći niko u Srpskoj ko se neće složiti sa tezom da je neminovno da jednog dana Republika Srpska i Srbija na neki način budu isto u državno-pravnom i političkom smislu. Danas se gotovo i ne postavlja pitanje da li će unitarna BiH, sa sve preglomaznom birokratijom, uspeti da opstane, već se sve češće daju prognoze kada će se i definitivno raspasti. A kao što smo i naveli, svi znamo da prekrajanje granica na Balkanu nikada u istoriji nije izvršeno mirnim putem...

Hrvatska - povampirenje ustaštva

Hrvatska je poseban slučaj na Balkanu, aulazak u EU i NATO ni izbliza nisu otklonili opasnost da iskra zapali balkansko bure baruta. Razbijanje ćiriličnih tabli u Vukovaru, postavljanje tabli sa ustaškim pokličom Za dom spremni, napadi na srpske turiste u Dalmaciji i po Zagrebu, kao i najava proglašenja kardinala Stepinca za sveca tek su vrh ledenog brega povampirenog ustaštva. Čak se i u izveštaju američkog Stejt departmenta navodi da je nasilje prema pripadnicima etničkih manjina najveći proglem u kršenju ljudskih prava u Hrvatskoj. I umesto da u Zagrebu krenu sa čišćenjem svog dvorišta, odatle dolazi carinski rat i blokada za Srbiju u pregovorima sa Evropskom unijom. Komšijski odnosi nikad nisu bili gori u poslednjih nekoliko godina. Zapaljive izjave s obe strane Dunava upotpunila je i mini-trka u naoružavanju. Ostaje nam samo da se nadamo da će se odnosi dve zemlje dovesti u normalu posle predsedničkih izbora u Srbiji.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

VESTI KURIR TV 06.03.2017

EPK