Komentarišući proširenje EU i spor Hrvatske i Slovenije oko granice, Junker je istakao da ubuduće u EU neće da se primaju zemlje sa nerešenim problemima.

Nova strategija za proširenje Evropske unije na države zapadnog Balkana, uslovljavanje budućeg članstva prethodnim rešenjem bilateralnih graničnih pitanja, kao i izjave koje je tim povodom u utorak u Evropskom parlamentu dao predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, izazivaju različite ocjene u Sloveniji.

Iako je ministarstvo spoljnjih poslova načelno pozdravilo dokument pojavile su se i kritike na račun Junkerovog upozorenja da ubuduće neće da se dopušta ulazak država sa međusobnim otvorenim graničnim pitanjima, da se u nerešenom arbitražnom sporu Ljubljane i Zagreba radi o bilateralnom ali i evropskom pitanju koje treba što pre da se zatvori.

Nova strategija Komisije i upozorenja da neće biti članstva pre rešenja svih otvorenih graničnih pitanja ne odnosi se na Sloveniju koja nema problema s poštovanjem vladavine prava, sudskih odluka i arbitražnih rešenja nego na Hrvatsku, naveo je u razgovoru sa novinarima portala Siol.net Borut Šuklje, analitičar i konsultant, bivši diplomata i ambasador Slovenije u Srbiji.

"Mi priznajemo evropsko međunarodno pravo i to više nije naš problem, nego poruka Hrvatskoj koja sada mora obavezno da reši svoje granične sporove sa susednim državama", naveo je Šuklje i dodao da u tom smislu očekuje "velike pritiske" na Hrvatsku vladu budući da je EU iz različitih razloga, od kojih geostrateški nisu najmanje važni, zainteresovana da Srbija postane članica Evropske unije.

Nešto drugačije je intoniran komentar u mariborskom listu "Večer" koji čak tvrdi da je takva strategija pogrešna jer će EU pristupom uslovljavanja da bez rešenja graničnih pitanja nijedna zemlja ne može u EU ceo region da učini "taocem Hrvatske".

"EU se jedva oporavila od glavobolje zbog prebrzog primanja Rumunije i Bugarske koje ni izdaleka nisu ispunjavale zadane kriterijume, a sada mnogo teže kriterijume postavlja Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini i Kosovu. To u Briselu tumače kao želju da ubuduće primaju zaista dobro pripremljene države za članstvo, ali je zapravo istina da većina članica posle skorog izlaska iz krize novo proširenje jednostavno ne želi", navodi u komentaru Vojislav Bercko, dodavši da je problem proširenja i traženje novog identiteta EU nakon Bregzita.

Evropska komisija je svojom strategijom pak proširenje navela kao prioritet, ali je na put do članstva postavila toliko prepreka da proširenje u dogledno vreme uopšte nije realno, a Junker je sve to začinio izjavom da širenja neće biti dok se ne reše svi granični sporovi, ocena je komentatora koji dodaje da je to pristup koji bi mogao da ugrozi buduće članstvo Srbije i ostalih zemalja u evropskoj čekaonici.

“Junker je bez dlake na jeziku rekao da članstva sa otvorenim graničnim sporovima neće biti i tako slovenačko-hrvatski zaplet čak primenio na celu regiju. Tako se čitav Balkan može učiniti taocem zvaničnog Zagreba.

Hrvatska nema rešeno granično pitanje ni sa jednom susednom državom osim sa Mađarskom. To znači da je u potencijalnom konfliktu sa Srbijom oko granice na Dunavu, sa Crnom Gorom zbog granice na moru i Prevlake, kao i sa BiH u skoro celoj dužini granice. Moglo bi slikovito da se kaže da Hrvatska sada ceo Balkan drži za "za ja*a", navodi mariborska "Večer".

Kurir.rs/Net.hr

Foto: Fonet/AP