JANŠA U PETAK KOD PAHORA: Slovenački predsednik ponudiće pobedniku izbora premijerski mandat

Slovenački predsednik Borut Pahor primiće 12. jula Janeza Janšu čija je stranka na parlamentarnim izborima početkom juna osvojila najviše glasova, posle čega će biti jasnije može li Janša da okupi koaliciju koja bi mu omogućila formiranje vlade, saopšteno je danas iz Pahorovog kabineta.

Pahor je već više puta najavio da će mandat, po dosadašnjim ustaljenim običajima, najpre ponuditi Janši kao izbornom pobedniku ako prihvati, a Šarcu samo ako dokaže da je već okupio dovoljnu podršku stranaka koja mu garantuje da bi na tajnom glasanju u parlamentu dobio potrebnih 46 poslaničkih glasova.

Pahor je prošle nedelje posle dva kruga konsultacija s političkim strankama priznao da ni Janša ni Šarec nisu garantovali da imaju potrebnu podršku. On je savetovao strankama s obe strane političkog spektra da međusobne pregovore o koalicijskim vezama ubrzaju, kako bi država što pre dobila vladu, čime bi se izbegli politička nestabilnost i opasnost prevremenih izbora.

Osim toga, Pahor očekuje da će mu Janša u četvrtak, ako prihvati ponuđeni mandat, garantovati da posle slanja predloga o mandataru nove vlade u parlament neće mandat u poslednjem trenutku pre glasanja, vratiti predsedniku, što bi dodatno zakomplikovalo političku situaciju i postizborno stanje.

Spremnost za ulazak u moguću Janšinu vladu do sada su javno izneli samo Slovenačka nacionalna stranka (SNS) Zmage Jelinčiča, a uslovno i demohrišćanska Nova Slovenija (NSI) Mateja Tonina koja međutim vodi i paralelne razgovore sa Šarcem o mogućoj mešovitoj koaliciji desnog i levog centra.

Kako prenose slovenački mediji, Janša trenutno može da računa samo na 35 glasova u parlamentu, što je znatno manje od potrebne natpolovične većine.

Neizvesna je međutim i mogućnost formiranja Šarčeve koalicije jer od sedam parlamentarnih poslanika Toninove stranke njih šest smatra da je Janša za njih bolja opcija zbog programskih bliskosti.

Parlament o izboru predsednika vlade može odlučivati u tri kruga, što je u zakon ugrađen mehanizam kako bi se sprečila kriza i politička nestabilnost.

Ako u prvom krugu kandidat koga je predložio predsednik države na osnovu izbornog rezultata nije izabran, onda se pristupa drugom krugu biranja mandatara nove vlade u kojem kandidature podnose poslanički klubovi ili predsednik drržave, s tim da se, ako je kandidata više, prvo glasa o kandidatu predsednika.

Ako i to ne rezultira izborom mandatara nove vlade, pristupa se trećem krugu u kojem kandidature podnose poslanici odnosno njihove stranke, a pritom za izbor više nije potrebna apsolutna natpolovična većina od 46 glasova, nego obična većina prisutnih u sali.

To međutim otvara prostor za političke špekulacije, kao što su taktičko glasanje onih poslanika koji ne žele nove parlamentarne izbore zbog mogućeg gubitka mandata, ili "prelaze" poslanika s jedne na drugu stranu političkog spektra, pa čak "kupovanje" glasova, što nije popularno i što se obično nastoji izbeći iako je takvih slučajeva u istoriji slovenske demokratije već bilo.

Kurir.rs/Beta

Foto: EPA