PRE 47 GODINA FORMIRAN JE 350. RAKETNI PUK! Zvali su ih Slovenci, bili su najbolja jedinica, ko je naredio ukidanje još je TAJNA!

Dana 16. marta 1974, tačno pre 47 godina formiran je bio 350. raketni puk RV i PVO JNA. Ovaj puk od svog formiranja bio je stacioniran u Sloveniji iz koje se posle naređenja Kolektivnog predsedništva povukao avgusta 1991. I danas posle svih turbulenicija i transformacija država i vojske ostalo je nejasno ko je i zašto odlučio da 350. rp PVO mora da nestane? U aprilu 1991. godine Inspekcija oružanih snaga je ocjenila do tada najvišom ocenom: 85,5% bodova. Posle osam meseci, dve predislokacije (Mostar, Beograd) pređenih preko 800.000 km bez udesa, sa kompletnom ratnom tehnikom, 350 raketa vrednosti preko 100 miliona dolara, 123 starešine svih nacija u aprilu 1992. su ušli u PVO Beograda i bez opravdanog razloga rasformirani, ukinuti, ubijeni.Jedno pitanje koje se nameć jeste ko se u vojnom vrhu plašio 350. raketnog puka? Da li su možda ukinuti jer su bili opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? To su delić pitanja na koje niko ne želi da odgovori, a neki akteri su i dalje živi.

U julu 1975. godine je puk izvršio bojevo gađanje na poligonu rt Kamenjak kod Pule posle čega su divizioni poseli vatrene položaje u Sloveniji: Komanda puka i raketnotehnički divizion u Vrhnici, 1. raketni divizion Ljubljana Šentvid, 2. rd Ljubljana Polje, 3. rd Logatec i 4. rd Postojna.

Puk je tri puta odlazio na gađanje na poligon Ašuluk u SSSR-u gdje je postizao odlične rezultate, a 3. rd PVO je jednom izveo gađanje opitovanje mete na Kamenjaku. Svake godine su izvođene taktičke vežbe sa posedanjem ratnih vatrenih položaja: Valburga, Pasja ravan, Medveđe brdo, Kosmač, Janče, a konstruisani su posebni lanci za tegljače čime je omogućen manevar zimi po snegu. Od 1984. do 1990. godine 350. rp sa 91. bataljonom VOJIN je bio pobednik na sportskom prvenstvu divizije PVO i Korpusa RV i PVO.

Komandanti puka su bili od formiranja jednice do njegovog gašenja bili su pukovnici: Poberaj Danilo, Radovanović Aleksandar, Pantelić Vidosav i Novak Božo.

Sukob u Sloveniji puk je dočekao sa 196 starešina i 350 vojnika. Sedam starešina je dezertiralo, a 16 je zatražilo prekid službe u JNA. 173 starešine su opstale i izvršile zadatak predislokacije u Mostar. Posle osam meseci u aprilu 1992 puk ja sa 123 starešine sposoban za izvršavanje zadataka sa sva četiri raketna diviziona i rtd predislociran u Beograd.

Rat u Sloveniji

"Nemojte među raketaše u Vrhnici ubiće vas! To su sve sami ludaci koji su spremili da Ljubljanu dignu u vazduh. Sa njima nema zbora, ovako počinje reportaža Milene Marković novinarke Večernjih novosti koja je objavljena 15. jula 1991. kada se zaputila u kasarnu „Voljč Ignac Fric“ na Vrhniku u kojoj se nalazila komanda 350. raketnog puka, jednice od posebnog značaja ne samo za Sloveniju, već i za prostor severozapadnog dela nekadašnje SFR Jugoslavije čije nebo je kontrolisala, do povlačenja iz ove republike.

Komanda i jedinice, raketni divizioni i raketnotehnički divizion, 350. Raketnog puka PVO su bile od 27. juna do predislokacije puka pod blokadom slovenačke TO koja je za nju bila najzainteresovanija. Puk je bio razmešten po sledećem rasporedu: u Vrhnici se nalazila komanda puka i raketnotehnički divizion, 1. raketni divizion bio je lociran u Šentvidu sa vatrenim položajem pored reke Save u okviru borbenog rasporeda pešadijskog puka i bataljona vojne policije; 2. raketni divizion je bio lociran u Ljubljana Polju u kasarni gde se nalazio laki artiljerijsko raketni puk PVO; 3. raketni divizion u Logatecu i 4.raketni divizion u Postojni. U Vrhnici je bila komanda, četa veze i četa za upravljanje 91. Bataljona VOJIN a na Ljubljanskom Vrhu i na Oljskoj Gori dve čete VOJIN.

Međutim, za 350.raketni puk RV i PVO JNA agonija nije bio samo desetodnevni rat u Sloveniji, već ono što je sledilo, a što niko nije očekivao nečija odluka da jedinica koja je sačuvala svoj borbeni potencijal i opremu vrednu više od 100 miliona dolara bude ugašena.

Ovo pitanje i danas 30 godina posle i dalje nema odgovor ko je taj ko je doneo odluku da ukine i rasformira 350. raketni puk koji je u aprilu 1991. Inspekcija oružanih snaga ocenila do tad najvišom ocenom: 85,5% bodova. Ko se plašio 350 raketnog puka? Da li su ukinuti jer su postali opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? su pitanja koja i dalje čekaju odgovor.

Od svih jednica PVO koje su bile stacionirane u Sloveniji na udaru slovenačke Teritorijalne odbrane posebno je bio divizion u Logatecu, koji je bio jedina jednica u ovom mestu pored Ljubljane i nije imao podršku bilo koje druge jedinice JNA za odbranu. Odbrana trećeg diviziona od napada agresora sa zemlje trebala je da počiva na jedinicama teritorijalne odbrane opštine Logatec. Desilo se ono što niko nije očekivao da su ovu jedinicu napali oni koji su zapravo trebali da ih brane i štite. Jedinici su u odbrani veliku pomoć odigrali zakloni i rovovi koje su uredili pre deset godina, po tipu četne otporne tačke, u vežbi sa rezervnim sastavom TO Slovenije. Sa tridesetak starešina i stotinjak vojnika, naoružanih automatskim puškama, lakim artiljerijskoraketnim vodom sa topovima 20/3 mm, ukopani, maskirani, i sa istaknutim tablama upozorenja o miniranju ispred i unutar ograde od bodljikave žice, divizion je predstavljao tvrd orah. Sa opštinskim štabom TO je urađen jedinstven plan odbrane 3. raketnog diviziona, pa su im svi podaci o ovoj jednici bili poznati. Da ironija bude veća u štabu i jedinicama TO su se nalazili poznanici i kućni prijatelji, koji su se samo u jednom danu počeli da gledaju preko nišana.

Dok se u komandi puka pretresala situacija posle otpočinjanja borbenih dejstava, primali izveštaji od potčinjenih jedinica, niko nije očekivao da će telefonski poziv iz Logateca prekinuti razgovor u kancelariji.

"Druže pukovniče, napadaju nas! Približili su nam se sa istoka, severa i zapada. Do sada nisu otvarali vatru. Vojnik ih je otkrio sa osmatračnice predveče. Kako se navlačila tama čuli smo ih kako se približavaju i iz drugih pravaca, referisao je komandantu puka pukovniku Boži Novaku kapetan Živojinović Radomir, zamenik komandanta 3. rd PVO čija je kasarna i vatreni položaj bila na Dedniku i Slemenu, vrhovima koji dominiraju Logaškim poljem. Dednik, je inače znatno ranije bio ogoljen zbog osposobljavanja položaja za dejstvo raketama u eventualnoj iznenadnoj agresiji snaga NATO i Varšavskog pakta. Inače ovo brdo je kao zarubljena kupa dominirala uskom dolinom, kojom se krivudajući provlače Reka i put koji iza Smoleveca zamiče prema tamnozelenim šumama Žibrša.

Po izveštavanju Operativnog centra korpusa o situaciji odjeknu:

Stavio sam eskadrilu MIG-ova u pripravnost. Na prvi pucanj poleću. – grubo sa neskrivenom ljutnjom zbog ponašanja teritorijalaca zabrunda duboki tamni glas načelnika Grupe za borbeno komandovanje - GBK.

Svi smo zabrinuti. Ne sećam se ko prozbori: – Nemaju oni dovoljno snaga da ovladaju divizionom.

"Slažem se. Ali šta ćemo sa gradom. Dvanaest MIG-ova sa po 500 do 1000 kilograma ubojnih sredstava, noću u velikoj brzini u uslovima koji su mnogo gori od poligonskih. Mogući su veliki promašaji. U blizini su kuće i zgrade u kojima žive naši poznanici i prijatelji i porodice naših starešina.

" Druže pukovniče – Cesar će – moramo sprečiti napad na divizion.

"Rifate, kakva je situacija?

"Nema promena. – Pozovi štab TO i neka povuku jedinice ili će stradati grad! Na izveštaj o početku napada poleće avijacija sa bihaćkog aerodroma.

– Zvao sam ih. Oni ne znaju čija je to jedinica ni ko im komanduje. Komandir stanice milicije tvrdi da nisu njegovi. Niko u Logatecu ne zna ko ide na nas.

"Rifate zovi ih ponovo i prenesi im da će u slučaju napada izginuti, a što je najgore stradaće grad! Noć je, a u masovnom naletu će biti poklopljena velika površina sa velikim rasturanjem bombi i raketa. Neka pronađu ko komanduje napadačima.

Posle završetka desetodnevnog rata i pokušaja spremanja napada novinarka Novosti je pitala tad pukovnika Novaka da li je tačno da su rešili da raketiraju Ljubljanu ukoliko budu napadnuti?

"Mi to ne želimo, ali ukoliko bi naša jedinica bila napadnuta, odgovorno vam tvrdim, došlo bi do nekontrolisanog sukoba. Naoružanje -razorne rakete sa bojevim glavama-mogle bi biti aktivirane puščanom ili minobacačkom vatrom koja bi se neminovono prenela na skaldište raketnog goriva. To bi značilo katastrofalne i nesagledive posledice za čitavu okolinu, znači katastrofu za Ljubljanu.

Novak je tom prilikom objasnio da slovenački štab TO nije imao pojma o funkcionisanju ovog razornog oružja i da je zato verovatno poslao naoružane jedinice da napadnu ove položaje, i da kada su nešto naučili više se nisu približavali objektu, ali su na nišanu snajpera držali starešine i vojnike onemogućivši snabdevanje vodom i hranom, isključivanjem telefona da bi primorali na predaju.

Interesantno je da tokom blokade nijedan vojnik 350. raketnog puka se nije predao, a među njima je bilo Hrvata i Slovenaca, koji su ostali dok jedinica nije bila izvučena iz Slovenije.

Krajem jula 1991. 350. raketni puk dobio je pripremno naređenje za evakuaciju rezervne stanice za vođenje raketa i velikog broja raketa iz skladišta u 250. raketnu brigadu PVO u Beograd. Određen je rok od dva dana za pripremu ogormnog posla zbog čega su pripadnici puka radili danonoćno.

Velikim zalaganjem starešina i vojnika raketna sredstva i vozila su pripremljena za dugi marš, određeni vozači, starešine, vojnici za borbeno osiguranje, raspored vozila u koloni, procenjene moguće teškoće i rešenja složenih situacija. Komandu 5. korpusa RV i PVO obaveštena o gotovosti za izvršenje zadatka. Za komandanta kolone određen je major Dragomir Živanović, komandant raketnotehničkog diviziona.

Posebnu pažnju puk je posvetio tehničkom obezbeđenju marša sa najkvalitetnijim automehaničarima i pokretnom radionicom, koje je bilo sposobno da brzo otklanja neispravnosti na vozilima, i borbenom osiguranju, jer je trebalo proći kroz Sloveniju i duž cele Hrvatske, kroz područja u kojima su bili i oružani sukobi.

Prvu informaciju o predislokaciji u Mostar komandant 350. raketnog puka dobio je od Nikole Kajteza, pukovnika, komandanta lakog artiljerijskoraketnog puka iz Ljubljana Polja. Inače u toj kasarni se nalazio 2. raketni divizion. Prethodni komandant kasarne i puka je bio Boško Jevtić, koji je na tu dužnost otišao, predavši komandovanje 3. raketnim divizionom u Logatecu.

Tada pukovnik Novak telefonom poziva pukovnika, a kasnije generala Blagoja Grahovca, jednog od najbližih saradnika komandanta RV i PVO. sa nadom da on verovatno zna da li je donesena odluka o 350. raketnom puku. On je potvrdio istinitost Kajtezovih reči.

"Blagoje, pa ti si odlikaš i znaš da je to besmislena odluka. Idi kod komandanta i traži da se ona promeni. Reljef, sa planinskim vencem prema Jadranu, sprečava upotrebu puka u borbenim dejstvima. Zašto bi išli tamo ako ne možemo da dejstvujemo? – Što se ljutiš? Pripremaj se da upoznaš Hercegovinu. Imaćete odličan smeštaj na aerodromu. – Smeštaj je važan za porodicu na letovanju. Slušaj Nevesinjče, čini mi se da si ti kumovao odluci. Tim veća ti je obaveza da se angažuješ na promeni. – Časti mi, nisam bio umešan i za mišljenje me niko nije pitao. Jasno ti je da nema izgleda za bilo kakve promene. – Ne slažem se. Starešina mora da bude odlučan, ali ne i tvrdoglav. Ako se na vreme utvrdi da je odluka pogrešna kvalitetan starešina treba i mora da je promeni pre nego što izazove štetne posledice. Tako me je učio i vaspitao poručnik Živojin Zdravković, komandir voda u Akademiji KoV-a.

Razgovor je završen bez rezultata, a uskoro je stiglo i naređenje sa gantogramom aktivnosti u predislokaciji. Odlučeno je da se puk preformira. Dva raketna diviziona izlaze iz formacije 350. raketnog puka i posle odlaska u Beograd ulaze u sastav 250. raketne brigade PVO. 350. puk, postaje jedinica od dva raketna diviziona i raketnotehničkom baterijom, i odlazi u Mostar. Početak predislokacije zakazan je u septembru, posle izvlačenja jedinica iz Slovenije.

" Ovo je razbijanje puka i prva faza našeg nestanka – završi iznošenje zaključaka major Đorđe Povržan.

Posle dva dana u kabinetu komandanta RV i PVO general Jurjević je neposredan, kratak i jasan i saopštava je pukovniku Novaku svoju odluku:

"Idete u Mostar sa tehnikom dva raketna diviziona i jednom tehnološkom trakom raketnotehničkog diviziona, ostalu tehniku, ostaje vaša, predislocirati u rejon Beograda, puk se ne deli, ostaje kompletan. Svi pripadnici puka idu u Mostar. Kad se stvore uslovi, vašu raketnu tehniku ćete prebaciti iz Beograda. Kada možete da počnete sa predislokacijom".

Osmog ili devetog aprila 1992. pukovniku Novaku stigao je telegram od komande Prvog korpusa RV i PVO sledeće sadržine:

Rasformirati 350. raketni puk. Izvršiti predislokaciju u Beograd i ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. raketnu brigadu PVO.

"Čitam i ne verujem očima. Puk je opstao. Nije se raspao. Imamo komandu, jedinice komande, četiri raketna diviziona, raketno tehnički divizion, kompletnu raketnu tehniku za sve divizione i jednu rezervnu stanicu za vođenje raketa, sposobni smo za izvršavanje namenskih zadataka a Beograđani ponovo hoće da nas rasformiraju, da nas ukinu.

Pozovem komandanta 1. Ko RV i PVO pukovnika Miloja Pavlovića i pitam ga:

" Ako nas rasformirate, ko će da izvrši predislokaciju raketno tehničkih sredstava?- Pa vi, ko bi drugi. – Kako Miko ako smo rasformirani? Nećemo da radimo ništa dok ne promenite odluku. Mi moramo da postojimo kao jedinica da bi izvršili zadatak.

Pozvao sam komandante diviziona i starješine komande da ih upoznam sa dobijenim zadatkom. Posle pročitane odluke tajac. Zaprepašteni izgubili moć govora. Klimaju glavama na sve strane, oči im kolutaju a lica zaprepaštena, menjaju boju. Ponovo moram da se borim za opstanak puka. Pa ko nam je veći neprijatelj? Uspešno smo se branili i odbranili od proklamovanih secesionista, a najgore i najpodmuklije napade dobijamo od pretpostavljene komande.

Posle pola sata dobijam drugi telegram: – Izvršiti predislokaciju 350. rp PVO u rejon Beograda! Posle završene predislokacije rasformirati puk a ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. rbr PVO.

Pročitam prisutnima novu odluku. Komentarišemo razočarani, ogorčeni, odnosom i ponašanjem prema nama, vrhunskoj jedinici JNA koja se dokazala u višegodišnjem periodu propagandnih i drugih pritisaka i u višemesečnoj borbi za opstanak, izvršavajući najsloženije zadatke predislokacije u Beograd i Mostar bez udesa, poginulih ili ranjenih vojnika i starešina, napisao je general Božo Novak u svojim beleškama

On 13. aprila Komandu 1. KR Vi PVO obaveštava da je 350. rp PVO završio marševe iz Mostara i da je sada konačno kompletan sa celokupnom tehnikom i ljudstvom u borbenom rasporedu u rejonu Beograda: komanda – Batajnica, 1 rd – Batajnica, 2 rd – Pančevo, 3. rd Obrenovac, 4. rd – Jakovo, Rtd – Zuce, Rezervna StVR – Batajnica

"Pukovnik Pavlović mi čestita na izvršenom zadatku predislokacije puka. Kažem mu da predislokacija još nije završena. Tu je i potpukovnik Stanojević, personalac korpusa. Uočavam nerazumjevanje.

Pitam ih: Da li predislokacija znači da je jedinica sada stacionirana u novom garnizonu? Posle potvrdnog odgovora nastavljam: – Da li to znači da su starešine na službi u novom garnizonu? Potvrdiše i to. Gledajući Stanojevića zaključujem: – Predislokacija nije završena dok sve staršine ne dobiju naredbe o prekomandi i postavljenju na dužnosti u novom garnizonu. Personalac proguta knedlu ali potvrdi tačnost moga promišljanja i zaključka.

Mika naredi da se urade svi akti regulisanja stanja u službi za sve starešine 350. rp PVO u novim garnizonima. Navešću neke: naredba o prekomandi postavljenju na dužnost, potvrda o prijemu dužnosti u novom garnizonu, molbe za stan u novim garnizonima, uvećani troškovi stanovanja, rešenja iz oblasti PIO i socijalne zaštite starešina i članova porodica itd.

Za dvadesetak dana su i formalno starješine prekomandovane i postavljene u novim garnizonima na dužnosti u 350. rp PVO.

Poslie osam meseci 350. rp PVO je kompletan sa ljudstvom i formacijskom raketnom tehnikom u sistemu PVO u širem rejonu Beograda. Ni jedan naš delić nije u sastavu 250. rbr PVO i ona nema nikakve nadležnosti ni obaveze prema nama. Vreme koje je utrošeno za izradu pravnih akata o regulisanju statusa starješina sam intezivno koristio da argumentima dokažem štetnost odluke o rasormiranju puka insistirajući da ona treba da se promeni.

Moje aktivnosti u Komandi RV i PVO u borbi za očuvanje puka su posebna priča. Postao sam nepoželjna ličnost pošto nisu mogli da ospore ni jedan moj argument o štetnosti odluke o rasformiranju puka. Tada sam shvatio da me je stiglo predviđanje pukovnika Jerič Jožeta. Mi moramo da budemo rasformirani, jer smo kao ratna jedinica opasni za manipulatore iz politike i njihove poslušnike u vojsci, a razbacani pojedinci su čudaci kojima niko ne veruje.

U međuvremenu 27. aprila 1992. godine proglasiše SRJ i mi konačno ostadosmo bez države kojoj smo pripadali.

Dana 13. maja me je pozvao pukovnik Ninković Živomir i saopštio da je odlučeno da se formira Vojska Srpske republike BiH i u njoj V i PVO, da je on određen za komandanta i da svi koji smo Bosanci ili Hercegovci treba da idemo tamo. To su posebne aktivnosti, a 19. maja sam odletio u Banja Luku. Posle odlaska NŠ ujedno zamenika komandanta potpukovnika Tirak Rifata u Sarajevo, za zastupnika komandanta je određen potpukovnik Pauljević Dragan.

Kompletan 350. rp PVO je postojao i funkcionisao u PVO Beograda i SRJ od 13. aprila 1992. godine do 12. oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran a ljudstvo i tehnika raspoređeni u 250. rbr PVO, stoji u zapisa generala Novak poslednjeg komandanta 350. rakentog puka.

EPILOG

Kompletan puk je u rejonu Beograda postojao, živeo do oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran i ne dva diviziona ili delovi nego kompletan puk, sva rts puka (sredstva komandne baterije, čete veze, 6 baterija larj PVO sa po 6 topova 20/3 mm i ukupno 18 lansera S-2M, 4 raketna kompleksa NEVE, rezervna StVR, dve tehnološke trake rtd, 390 raketa NEVE, ne znam koliko tegljača, da ne nabrajam) i ljudstvo komande i svih diviziona ušli u sastav reorganizovane 250. rbr.

U oktobru mesecu 1992. godine je brigada od 8 rd PVO narasla na 12 rd PVO. Jednu trećinu su činili divizioni 350. rp PVO, a u odbrani od agresije 1999. godine, polovinu 250. rbr PVO su činili divizioni 350. rp PVO. Nađite mi komandanta 250. rbr PVO koji je više doprineo brigadi ili PVO ove zemlje. Poklonili smo SR Jugoslaviji kompletan 350. rp PVO, sa 123 starešine i 54 vojnika, preko 100 miliona dolara vrednosti materijalnih sredstava, žive i sposobne starešine i vojnike, ogromne upotrebne vrednosti, napisao je general Novak u svojoj belešci o 350.raketnom puku.

I danas posle svih turbulenicija i transformacija država i vojske ostalo je nejasno ko je i zašto odlučio da 350. rp PVO mora da nestane? U aprilu 1991. godine Inspekcija oružanih snaga je ocjenila do tada najvišom ocenom: 85,5% bodova. Svojom čvrstinom i razumom su smanjivali opasnost od ratne katastrofe u Sloveniji. Posle osam meseci, dve predislokacije (Mostar, Beograd) pređenih preko 800.000 km bez udesa, sa kompletnom ratnom tehnikom, 350 raketa vrednosti preko 100 miliona dolara, 123 starešine svih nacija u aprilu 1992. su ušli u PVO Beograda i bez opravdanog razloga rasformirani, ukinuti, ubijeni.

Jedno pitanje koje se nameć jeste ko se u vojnom vrhu plašio 350. raketnog puka? Da li su možda ukinuti jer su bili opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? To su delić pitanja na koje niko ne želi da odgovori, a neki akteri su i dalje živi.

Kurir.rs / A.Mlakar

Bonus video: