ČETIRI PROBLEMA SLOVENAČKOG PREDSEDAVANJA EU: Od veštačke inteligencije do Kine, Ljubljanu čekaju vrući krompiri

Narednih šest meseci Slovenija će predvoditi Evropsku uniju.

Briselski portal Politiko, međutim smatra da će Ljubljana u narednih šest meseci pokušati da ostavi politiku po strani pokaže kako je efikasan arbitar i posrednik u rešavanju četiri goruća problema.

Veštačka inteligencija

U čemu je stvar? Slovenija je prvi predsedavajući EU koji će se baviti regulisanjem veštačke inteligencije i sprovođenjem pravilnika predloženog u aprilu. Zemlja će sada morati da privoli članice EU da dogovore zajednički stav o regulisanju veštačke inteligencije. Iako je slovenački ministar za digitalizaciju Boštjan Koritnik u maju rekao da je AU na vrhu njihove liste prioriteta jer je Slovenija "veoma uspešna na tom polju", kansnije je postao oprezniji i suzdržaniji kada je reč o postizanju dogovora sa kolegama u Briselu.

Sama Slovenija se zalaže za "ljudski orijentisani pristup AI zasnovan na etičkim standardima i ljudskim pravima", rekao je ministar spoljnih poslova Anže Logar. Poslednjih godina, Slovenija je bila na meti kritika zbog u policiji široko rasprostranjene upotrebe programa za prepoznavanje lica.

I zagovornici AI i industrija su vrlo zainteresovani za ishod. Aktivisti za zaštitu privatnosti podataka strahuju da će zakoni dati vladama veća ovlašćenja u korišćenju AI za nadzor i nadgledanje.

Šta dalje? Budući da Kina i Sjedinjene Države prednjače u AI tenologiji, EU ne može da dozvoli sebi da odugovlači i odlaže razgovor na ovu temu, ali su u Ljubljani svesni da će ovo biti "izuzetno teško" pitanje koje možda neće biti dogovoreno tokom njihovog predsedavanja.

Sporazum EU-Kina

U čemu je stvar? Slovenija želi da postigne napredak u ratifikaciji investicionog sporazuma koji je Brisel postigao sa Kinom krajem prošle godine. Slovenački ambasador Iztok Jarc je čak najavio da će se tokom njihovog predsedavanja raditi na pripremi neophodne dokumentacije i rešavanju tehničkih delova sporazuma.

Međutim, evroparlamentarci su prošlog meseca stopirali ratifikaciju sporazuma nakon što je Peking sankcionisao nekolicinu EU političara zbog njihovih kritika i optužbi da Kina krši ljudska prava.

Šta sad? Čak i ako sankcije budu ukinute, i dalje postoji mnogo političkog protivljenja ratifikaciji dogovora sa Kinom u trenutnom geopolitičkom kontekstu. Iako pripremni radovi traju, teško je zamisliti da će bilo kakav napredak biti postignut tokom slovenačkog predsedavanja, a postavlja se i pitanje šta sve još Kina može da smisli narednih pola godine.

Zelene finansije

U čemu je stvar? Ovog leta je u toku žestoka borba oko toga da li će kontroverzna nuklearna energija i prirodni gas biti uključeni na EU listu klimatski-prijateljskih investicija, što znači da je u opticaju mnogo novca.

Slovenija se ovim pitanjem oglasila u junu kada su izrazili zabrinutost načinom na koji Komisija tretira nuklearnu energiju koja je glavni izvor struke u Sloveniji. Problem je što nevladine organizacije pozivaju na blokiranje nuklearne energije i gasa i optužuju Evropsku komisiju da "frizira" zelenu listu u korist investitora.

EU je prilično podeljena na one koji su za nuklearnu energiju poput Francuske koja je vodeća nuklearna sila EU, Češke i Mađarske i one druge, uključujući Austriju, Nemačku i Luksemburg koje nisu oduševljene idejom "zelene" nuklearne energije.Problem je što SAD i Velika Britanija pripremaju konkurentske zelene liste na kojima se nalaze i nuklearne elektrane i ako EU zakasni, Slovenija bi mogla da bude proglašena krivom.

Šta sad? Slovenija bi mogla da pokuša da privoli Nemačku da prihvati uključivanje nuklearne energije ako želi da se i prirodni gas nađe na zelenoj listi - Berlin voli crno zlato, naročito sada kada im stiže Severni tok 2. Sa druge strane, može i da odugovlaći i "vruć krompir" prebaci Francuskoj koja predsedava EU u prvoj polovini 2022.

Korona

U čemu je stvar? Diplomate u Ženevi razmatraju predlog Južne Afrike i Indije da se odustane od prava na intelektualnu svojinu, kada je reč o proizvodima za lečenje koronavirusa. EU se tome protivi i Komisija je sastavila svoj predlog rešenja problema koji je podržao i Savet EU. Međutim, Evropski parlament je glasao za južnoafrički predlog i tako podelio tri EU institucije.

Francuska i Italija su signalizirale da su naklonjene ženevskom predlogu dok je Nemačka odlučno protiv. Slovenija će sada morati da pogura zemlje članice da nađu zajednički jezik i reše ovaj problem.

Kurir.rs/K.P.