SLOVENIJA SE SROZALA SA 38 NA 54 MESTO PO SLOBODI MEDIJA Najveći pad za dve godine vladavine Janeza Janše!
U Sloveniji, na Svetski dan slobode medija prema Udruženju i Sindikatu novinara Slovenije, javni mediji su ključni za funkcionisanje demokratije. Udruženje novinara i publicista vidi medijski prostor kao neuravnotežen.
Prošlu godinu slovenački medijski prostor obeležila je, između ostalog, borba za opstanak STA i kadrovske promene i izmene programa na Televiziji Slovenija (TVS), pri čemu su neke informativne emisije ukinute ili prebačene u drugi program, objavilo je ljubljansko Delo.
Sindikat novinara Slovenije će predstaviti izmene zakona o RTVS, koje su pripremljene zajedno sa medijskim stručnjacima. Predlogom se želi postići da se politika što više udalji od organa upravljanja i nadzora ustanove, a da zaposleni i javnost dobiju veću ulogu.
Slovenija je pala za 18 mesta na indeksu slobode medija i zauzela je 54. mesto od 180 zemalja, prema Indeksu granica bez granica (RSF) objavljenom danas. U godišnjem izveštaju on upozorava na novi period polarizacije, koji je dodatno pojačan informacionim haosom.
Neprijateljska atmosfera prema novinarima, koju podstiče premijer Janez Janša, dovela je do fizičkih i onlajn napada, navodi se u izveštaju RSF. Iako je pravni okvir koji štiti slobodu štampe i dalje jak, mediji su podložni političkim pritiscima i strateškim SLAPP tužbama.
Pod Janšom su se pojačali politički pritisci
Iako su mediji u javnom vlasništvu u Sloveniji u prošlosti bili izloženi političkom pritisku, on je intenziviran od povratka premijera Janše na vlast 2020. godine, navodi se u izveštaju. On dodaje da Janša najčešće vređa novinare za koje smatra da su previše kritični.
RSF u izveštaju ističe i da je vlada na nekoliko meseci samovoljno zaustavila finansiranje Slovenačke novinske agencije i postavila političke saveznike u rukovodstvo RTV Slovenije i nadzorne organe. Pored toga, mediji pod kontrolom onih koji su bliski stranci SDS premijera Janše dobijaju investicije od mađarskih oligarha lojalnih Viktoru Orbanu. Međutim, nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija i nasleđe loše regulisane privatizacije ugrožavaju nezavisnost nekih medijskih organizacija, upozorava se u izveštaju.
Novinare koji istražuju korupciju ili upravljanje pandemijom uznemiravane su na mreži pristalice premijera, a posebno su novinari dobijali pretnje. Tokom pandemije kovida-19, novinari koji su kritični prema vladi upozoravali su na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama. S druge strane, građani su pokazali solidarnost sa novinarima i masovno dali doprinos inicijativi STA crovdfunding nakon što je vlada prestala da je finansira, navodi se u izveštaju.
„Stvaranje medijskog oružja u autoritarnim državama lišava građane prava na informacije, a istovremeno je povezano sa rastućim tenzijama u međunarodnoj zajednici, što može dovesti do najgorih ratova“, rekao je generalni sekretar RSF Kristof Delor.
Slovenija je ove godine pala za 18 mesta na 54. mesto. Prošle godine, kada je pala za četiri mesta po indeksu slobode medija, zauzela je 36. mesto. Situacija se u proseku opisuje kao problematična. Situacija je teška u oblasti ekonomskog konteksta, u oblasti političkog konteksta se ocenjuje kao problematična, a u oblasti zakonodavnog okvira, socio-kulturnog konteksta i bezbednosti kao zadovoljavajuća.
Godišnji izveštaj Reportera bez granica o Indeksu slobode medija bio je na vrhu Norveške (1.), Danske (2.) i Švedske (3.), gde slede demokratski model promovišući slobodu izražavanja. Međutim, situacija je opisana kao veoma loša u rekordnih 28 zemalja, uključujući Belorusiju (153.) i Rusiju (155.). Na kraju indeksa su Iran (178.), Eritreja (179.) i Severna Koreja (180.).
Kurir.rs/Delo
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"