DVADESET GODINA OD DEJTONA: Ako ne bude saradnje, neće biti ni BiH

Naše različitosti treba da budu naše bogatstvo, a ne prepreka ka saradnji i razumevanju, jedan je od zaključaka usvojenih na Konferenciji povodom 20. godina Dejtonskog mirovnog sporazuma

Jedino će na taj načn građani BiH osetiti dobrobit i najveću vrednost mirovnog sporazuma, a to je izgradnja društva u miru.

"Naše različitosti treba da budu naše bogatstvo, a ne prepreka ka saradnji i razumevanju", jedan je od zaključaka usvojenih na Konferenciji, kojoj su prisustvovali najviši državni i entitetski zvaničnici, predstavnici međunarodne zajednice i susednih država.

Dejtonski mirovni sporazum je od istorijskog značaja, jer je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini, ponudio mogućnost trajnog mira, suživota, povratka izbeglih i raseljenih, pronalazak nestalih, procesuiranje odgovornih, te mogućnost izgradnje države utemeljene na entitetima, pravima konstitutivnih naroda i ravnopravnosti građana, navedeno je dalje u zaključima. Ističe se da će međusobno razumevanje između BiH i njenih suseda, omogućiti celoj regiji napredak.

U okviru konferencije održane su tri panel diskusije "Pogledi iznutra", "Pogledi regiona" i "Pogledi izvana".

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je u izlaganju da su u ukupnim odnosima u BiH u suštini najznačajniji entiteti, preneli su banjalučki mediji. Napomenuvši da mnogi smatraju da je BiH u krizi i raspadu, Dodik je ocenio da je BiH danas mesto "nametnutih političkih ljubavi i vežbalište međunarodne zajednice".

Republika Srpka nije protiv konsenzusa i dogovora u BiH i usmerena je na očuvanje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Prema njegovim rečima, Dejtonski mirovni sporazum je od početka kontroverzan, te da je pokazano da je mir u BiH održiv samo zato što je postojao politički sistem na kome se mogla obezbediti kakva - takva ravnopravnost entiteta i naroda.

"Da nije bilo velikog kršenja međunarodnog prava i nametanja rešenja možda bi ovaj sporazum mogli da smatramo uspešnim", rekao je Dodik.

On smatra da je sav problem BiH što se ne uvažava realnost. "BiH ima mala ovlašćenja i nametanje nasilnih ovlaštenja ne može da bude dugoročno održivo", poručio je, između ostalog, Dodik.

Inače, u jednom trenutku Konferenciju je obeležila burna rasprava člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića sa Dodikom, nakon što je predsednik Srpske rekao da je BiH "mesto nametnutih političkih ljubavi, mesto iseljavanja, mesto gde ne uspeva povratak, vežbalište međunarodne zajednice".

Izetbegović mu je odgovorio da većinski hrišćanska međunarodna zajednica podržava Bošnjake zato što su korektni i spremni na saradnju. "Da se svi ponašamo kao Milorad Dodik ne znam kud bi nas to odvelo", kazao je Izetbegović dodavši da se Dejton "tretira kao švedski sto sa kojeg uzimate ono što vam se dopada i možete ignorisati ono što vam se ne dopada".

Izetbegović je ustvrdio i da aneks sedam Dejtonskog sporazuma nije sproveden, da se izbegli nisu vratili na svoja ognjišta, na šta je Dodik odgovorio da niko nije sprečen u tome, te naglasio da nije zainteresovan da se BiH raspadne, ali i da nije taj koji će prihvatiti politička rešenja mimo Ustava.

Marko Đurić: Srbija u Dejtonskom sporazumu vidi šansu za saradnju

Srbija u Dejtonskom sporazumu i dalje vidi šansu za saradnju sa svim državama u regionu i oštro je protiv bilo kakvog nametanja rešenja za situaciju u Bosni i Hercegovini, a svaka majorizacija jednog naroda na račun drugog za nas je neprihvatljiva, rekao je danas u Banjaluci direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Obraćajući se novinarima posle konferencije "Dvadeset godina posle Dejtona - pogledi", Đurić je istakao da iskrena ruka pomirenja premijera Srbije Aleksandra Vučića svim narodima u BiH predstavlja šansu koju svi u regionu treba da iskoriste.

On je istakao da je Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, vitalno zainteresovana za sudbinu svog naroda preko Drine i nastaviće da ga podržava, poštujući međunarodne okvire koji su utvrđeni Dejtonskim sporazumom.