MOSTAR - "Zovi mi tatu i mamu, umirem, ubo me u srce!" , poslednje su reči ubijenog Džanija Balića (22), studenta treće godine fakulteta

Džanija Balića je preksinoć u blizini tamošnje džamije nožem u leđa dva puta ubo Mustafa Tucaković (16), učenik drugog razreda srednje škole. Maloletnik je posle toga pobegao u brdo, ali se pola sata kasnije predao policiji.

Navodno je kada ga je policija pitala šta je to uradio, odbrusio je : Neka sam!

Meštani mostarskog severnog naselja Bijelo Polje, zaseoka Livač da je ovaj šesnaestogodišnjak poznat kao problematično dete. Nakon što su imali oštru prepisku preko FB-a, dogovorili su se da se vide kod džamije i reše probleme u “četiri oka”. Mustafa je poveo i brata, a tu su se našla i još četvorica momaka koji su svedoci zločina.

„Ma svaka majka bi ga poželjela. Nije se ničim isticao, imao je svoj put. Bavio se fudbalom, a viđali smo ga i u teretani. Otac mu je poznati lokalni zubar. Osim roditelja, koji su kobne večeri bili na obližnjem Ruištu, iza njega su ostali mlađi brat i sestra“, kažu uznemirene komšije unesrećene porodice Balić.

Saznali smo da ubica ima četiri Facebook profila i da su puna oružja i nasilja. Vodio je psa rotvajlera po selu i plašio decom. Od njih je uzimao novac pa su ga svi zaobilazili. To je bio i motiv kobnog sukoba. Džani mu je rekao da ne maltretira decu, a među Mustafinim ‘žrtvama’ je bio i njegov mlađi brat, upozorio ga je da im ne otima novac, da bi mu ovaj odgovorio da se to njega ne tiče. Posle prepirke maloletnik je potegao nožem s dugom oštricom, koji je verovatno poneo od kuće, i čim se Džani okrenuo, zario mu ga dva puta u leđa i pobegao do kilometar udaljenog brda, a uz put je bacio krvavi nož.

Džani je stigao napraviti još nekoliko koraka do obližnje prodavnice, gde se srušio. Mladići su ga uhvatili i dozivali pomoć. Džani je pri padu ispustio mobilni koji je bio sav krvav, pričaju komšije. Dodaju da je brat ubice seo u vozilo koje je sa smrtno ranjenim Džanijem jurilo prema bolnici Južni logor.

„Ubicin brat je Džanija, koji je još davao znake života, držao u naručju i tužno ponavljao: Jao, Mustafa, što uradi! Ma taj njegov brat i roditelji uopšte nisu loši ljudi, nego je ovaj baš izrod“, ljutito su govorili okupljeni na mestu zločina.