Priča o teškom životu baka Julke Bandović, koja živi u selu Plema kod Rudog, izazvala je ogromnu pažnju na društvenim mrežama, a veliki broj građana iz regiona želi da joj pomogne.

Ona zbog bolesti u detinjstvu ne može da se uspravi i hoda, već je celi život provela puzeći kao beba na rukama i kolenima.

Baka Julka živi u veoma teškim uslovima. Soba u kojoj provodi dan i noć je hladna, pa bi volela da, kako kaže, ima topliji dušek i nešto što bi joj ugrealo noge.

“Noću ladno… da Bog sačuva. U mene kuća ladna do Boga, ali ne mogu da nabavim. Ne mogu… Ako ima kakav topli dušek.. ako more kakav dušek, ako ne more nikom ništa. Samo, ako ima gde koji dinar, pa ovde će mi komšija uštimati šta mi treba. Ako ima čarapa kakijeh”, kaže Baka Julka.

baba-julka-julka-bandovic.jpg
Foto: Printskrin YT

Sobičak u kojem živi nije uslovan za njene godine, niti hendikep njenih nogu. Paralizovana od svoje pete godine, herojski se bori puzeći. Sve je bilo lakše dok nije ostala sama. Bliža rodbina je posećuje dva puta mesečno, ali komšije su te koji navrate svaki dan, donesu joj hranu, porazgovaraju i pomognu oko presvlačenja.

“Ne mogu da skuvam. Imam komšiju jednog, žena kad skuva donese mi malo kad skuvaju kake čorbe. Šta ću petljati moram. Gore je visoko, dole je tvrdo… eh dobro se borim, ali šta ću kad moram. Zima, ovo ledeno, ladno… krvi nema, vidiš kako mi je… Pa ja uveče kad se umijem… pa i ne vidim u dan, nego kad se umijem uveče ono, ko da me neko ubio. Evo, ja ne verujem sama sebi, a kad se presvlačim, ja zovem konu da me presvuče. Ne mogu sama, ne mogu da dignem ruke”, priča Julka.

Ova starica polako gubi snagu u rukama koje su joj zamenile noge i postale jedini oslonac pri kretanju. U te svrhe, komšija joj je napravio drvene nanule za ruke, jer su joj dlanovi od puzenja po zemlji počeli da krvare.

“Koristila sam ih desetak godina, znaš. Išla sam polje, po svadbama, po koje kude i ovo sam nosila”, ističe ona.
Više ih, međutim, ne koristi.

"Pa kud idem, zar pred kuću da iskoristim? Preko praga? Ništa. Zabila sam ih tamo nek ćute. Neka ih", kaže baba Julka.


Zahvalna za malo, baka Julka se svakom obraduje. Vodi poseban život, razvila je sama način funkcionisanja po kući. Kupatilo je za nju nepoznanica, a sve i da ga ima ne može joj biti od koristi, jer se umiva iz lavora. Sve što ljudima predstavlja napredak ona vidi samo na televiziji.

Ipak, pozitivan duh, svakodnevna borba za preživljavanje i samoorganizovanost učinili su je istinskim herojem života.

(Radio Slobodna Evropa)