Kada je sredinom sedamdesetih godina prošlog vijeka Gusinjanin Rasim Rosi Feratović mimo volje u Sarajevu upisao šnajderski zanat, nije ni slutio da će jednog dana uzimati mere, krojiti i šiti odela za poznate svetske biznismene i milijardere.

Feratović je tog, mnogi bi rekli sudbonosnog dana, zakasnio na drugi upis u školu u Sarajevu i, kako kaže, morao da upiše taj zanat koji uopšte nije voleo, da ne bi izgubio godinu školovanja.

Tridesetak godina kasnije, odela koja on šije počeli su da nose svetski poznati bankar Dejvid Rokfeler, čuveni advokat Raul Felder, brojni glumci, lekari, bankari, biznismeni... koji redovno dolaze u njegovu radnju na Menhetnu.

"Školovanje, koje je trajalo tri godine, teklo je veoma lepo. Na moje iznenađenje, već na prvoj godini sam zavoleo zanat i terao sebe da ga što bolje savladam, da što više učim, da bih pružio mušteriji ono što traži. Po završetku školovanja doškolovavao sam se na razne načine. Išao sam kod nekoliko majstora šnajderaja u Sarajevu, ali i kod daidže Huseina Huseinovića, koji je imao šnajdersku radnju ’De Paris’, koja i danas postoji, jer je zanat nasledio njegov sin“, priča Feratović.

Rasim Rosi Feratović Već u 21. godini počeo je da radi samostalno. U Sarajevu je otvorio šnajdersku radnju, a potom i butik u Skenderiji, ali su se snovi mladog momka brzo srušili, jer je nakon sedam-osam meseci u Bosni počeo rat. Feratović se vratio se u rodno Gusinje kod oca i majke i ostao manje od mesec dana jer, kaže, politička situacija ni u Crnoj Gori nije bila dobra. Spakovao je kofere i oputovao u Italiju.

"Otišao sam u Rim, u kojem sam živeo od 1992. do 1997. godine. Mesec dana po dolasku našao sam posao u struci u centru Rima, gde sam radio svih pet godina“, kaže Feratović.

Već izgrađeni majstor, Feratović nije imao problema sa zanatom, ali jeste zbog nepoznavanja jezika. Sa gazdom se sporazumevao teško i morao je da nauči jezik za nepunih osam meseci.

"Nakon što sam naučio jezik sve je bilo lakše. Šio sam odela za političare, bankare, poslovne ljude... Sve smo radili za visoku klasu. Istovremeno, u Rimu sam usavršavao krojački zanat i došao do najvećeg stepena u zanatu. To je sve ručni rad i mora da bude 100 odsto dobar“, priča Feratović.

Za to vreme u Ameriku je nekoliko puta dolazio turistički, a 2004. je ostao.

"I tada sam došao kao turista, ali i uvidio da je Amerika zemlja u kojoj može da se prosperira, u kojoj se cijeni znanje i da, ako imate znanje onda i uspijevate“, ističe Feratović.

Nova sredina, novi mentalitet, novi ljudi i opet novi jezik nisu pokolebali Feratovića da treći put krene od početka.

"Opet je sledilo učenje jezika. Ipak, bez obzira što nisam znao engleski uspevao sam da se sporazumem s mušterijama i otvorio sam krojačku radnju na Menhetnu, a kasnije se preselio u mnogo veći i bolji prostor“, kaže Feratović.

Mušterije je, dodaje, pridobio dobrim poznavanjem zanata.

"Mušterija koja je bila zadovoljna preporučila bi me svom prijatelju, ovaj svom... I tako je moj posao počeo da se razvija“, kaže Feratović.

Ali, jednog dana zazvonio mu je telefon, a sa druge strane bila je sekretarica čuvenog Dejvida Rokfelera.

"Njemu je odela godinama šio Italijan koji je u to vreme zbog starosti prestao da radi, a sekretarica, njegova desna ruka, tražila je na Menhetnu krojača sa pet zvezdica, odnosno visoke klase, koji bi Rokfeleru sašio odelo onako kako on želi. Na internetu je pronašla podatak da je moja radnja na Menhetnu sa pet zvezdica, odnosno visoke klase. Bio sam prilično iznenađen. Nisam mogao da verujem da čovek koji je poznat u celom svetu traži baš moje usluge. Naravno, bilo mi je milo“, ne krije Feratović.

Kaže da se nije plašio da će ispuniti zahteve poznatog milijardera.

„Znam sebe i kako radim. Kad smo se prvi put videli uzeo sam mu mere, a on, čovek sa velikim iskustvom, želeo je da zna šta i kako radim. Rokfeler ima 100 godina, odličan ukus i zna šta hoće. Nije pitao koliko košta, samo je izabrao štof“, priseća se Feratović.

Posle dve probe, Dejvid Rokfeler je došao da preuzme odelo.

"Rekao mi je: ’Nikada do sada nisam obukao odelo koje je sašiveno iz prve’!

Svidelo mu se kako radim i kako mu stoji odelo. Za njega šijem već četiri godine i sašio sam mu osam odela“, otkriva naš sagovornik.

Dodaje da Rokfeler uvijek dođe sa nekoliko pomoćnika.

"Kada je dolazio poslednji put pitao me je: ’Rosi, imaš li mušteriju od 100 godina kojoj šiješ odelo?’ Odgovorio sam mu: ’Imam’. Pitao me ko je to, a ja sam mu odgovorio: ’Vi’. Nasmejao se, pružio mi ruku i izašao“, prepričava Feratović jedan od razgovora sa Rokfelerom, koji, kako kaže, nije zahtevan, a odela plaća po 5.000 dolara.

"On je jedan sasvim običan čovek. Rekao mi je da ceo život nosi odela koja se šiju specijalno za njega. Kada je imao 12 godina otac ga je odveo kod krojača koji mu je sašio odelo. Od tada, kazao mi je, nikada nije kupio odelo. Jednostavno, zna šta znači šiti odelo po meri“, priča Rasim Feratović.

Odela šije od najboljih materijala. To su, pojašnjava, materijali od merino vune (australijska vuna) koji su izuzetno skupi, pa su, samim tim, skupa i odela. Koštaju od 2.000 dolara pa naviše.

Na pitanje ko bi voleo da mu zakuca na vrata Feratović je odgovorio da se nikada ne zna ko može doći, ali bi voleo da uzme mere i šije za Hilari Klinton, jer, kaže, ona ima ukus i zna šta hoće. Od muškaraca, posle Dejvida Rokfelera, volio bi da sašije odijelo glumcu Danijelu Krejgu, poznatom po ulozi Džejmsa Bonda.

(Fokuspress)