VELIKA KLADUŠA - Stari grad Todorovo, na severozapadu Bosne i Hercegovine, moglo bi da postane inspiracija za film, zbog "kuće zlih duhova", pored koje meštani ne žele ni da prođu.

Todorovčani veruju da je kuća ukleta zbog mračne prošlosti. Meštani tvrde da se noću iz "uklete kuće" čuju zastrašujući krici i stravični jauci. U njenoj blizini, navodno, kvare se tehnički uređaji, telefoni i slično.

Sva vrata i prozori kuće su zatvoreni daskama. Legenda kaže da je na tom mestu bilo groblje. Krajem 19. veka muslimanski imami planirali su da sagrade školu. Hodže su raširile šatore, proveli na tom mestu nekoliko noći, a onda su iznenada u tišini i vidno uznemireni zauvijek otišli iz Todorova.

Prva kuća na "ukletim temeljima" sagrađena je početkom prošlog veka, govorio je najstariji meštanin, 81-godišnji Kadir Ibričić. Srušena je u Prvom svetskom ratu, da bi krajem Drugog svetskog rata gorela do temelja.

“Tokom Drugog svetskog rata imanje je kupio Husein Bašić i na istom mestu podigao novu kuću. Ni ona nije bila dugog veka i do temelja je izgorela”, govori Kadir Ibričić.

kuca-ukleta-bih.jpg
Prinskrin Yt 

Nakon što je opet sagrađena i nameštena, tokom rata u BiH vojnici su zauzeli to područje i iz kuće odneli nameštaj i porazbijali stakla. Dugo se niko tu nije uselio, niti je tu prenoćio zbog priča o prokletstvu.

Na petnaestom kilometru od Livna prema Bihaću, sa desne strane magistralnog puta na lokalitetu sela Prisap, nalazi se kuća na osami koju je narod nazvao kućom strave i užasa.

Zbog priče kako se iz ovog napuštenog objekta čuju jezivi krici, lupnjava i dečiji plač, livanjsko selo Prisap je godinama na meti medija i znatiželjnika. Dok “neverne tome” smatraju kako je ljudska mašta isprela celu priču oko “prnjavorke”, kako još nazivaju ovu kuću, svedoci lakonski uzvraćaju:

“Neka zanoće jednu noć i sve će se samo kazati!”

kuca-ukleta-bih.jpg
Prinskrin Yt 

Među prvima koji su uverili u sablasne pojave bile su izbeglice koje su u minulom ratu našle u kući privremeno utočište, a kasnije i njeni privremeni (pod)stanari, koji nisu verovali “došljacima”.

Prema kazivanju “osvedočenih” u gluvo doba noći s tavana su dopirali jezivi krici, a iz zidova je ozvanjao dečiji plač. Do jutra, nije prestajalo lupanje na vratima i prozorima. Lupkanje se čulo i ispod poda i sa plafona.

Strah je brzo iseljavao i slučajne prolaznike i lutalice koji bi potražili konak. Meštani sela Prisap vele kako se u kući niko nije dugo zadržavao, “bežalo se od nje ko đavo od krsta, a ko će mu ga znati zašto”.

Pod krovom ove misteriozne kuće nije se dugo zadržao ni njen vlasnik Marko Marčenko iz Prnjavora, koji danas živi u Nemačkoj. Znano je da je kuću prodavao, ali čim bi kupci doznali za priču, odustajali su.

Dok priče o “ukletoj kući” iz Prisapa kolaju svetom, poprimajući neke dodatne motive, meštani ovog malog livanjskog sela ukazuju na narodnu predaju koja kazuje kako je na mestu “prnjavorske kuće” bilo staro groblje.

(Radiosarajevo.ba)