ISPOVEST VOJNIKA JNA O PAKLENIM DANIMA U SARAJEVU: Ubijeni su dok su ležali na ulici

Slike užasa iz sarajevske Dobrovoljačke ulice već 24 godine svakodnevno naviru pred očima Slobodana Bojanića iz Priboja koji se sa kolegama iz JNA 3. maja 1992. godine našao u smrtonosnom obruču.

"Psihičke i fizičke posledice ranjavanja u Dobrovoljačkoj ulici trpim i dan-danas. Velika je sramota što za zločin nad ljudima koji su pobijeni ni krvi ni dužni niko za toliko godina nije odgovarao", kaže Bojanić koji je kao i ostali preživeli u Dobrovoljačkoj svedočio o napadu, ali pravosuđe BiH i Srbije nije odmaklo dalje od istrage.

Bojanić je kao i većina mladića rođenih 1972. upućen na odsluženje vojnog roka u predvečerje rata 1991. godine. Vojni rok počeo je u Slavonskoj Požegi, ali su ga sudbina i nekoliko prekomandi doveli u Sarajevo. Preko Zagreba i Banjaluke otišao je za Sarajevo i bio stacioniran u zgradi pozadinskog dela komande na Bistriku.

"Krajem februara i početkom marta 1992. slobodno smo šetali po gradu u uniformama. Kako su tenzije rasle, starešine su nas puštale da izađemo u civilu i to samo ako nam je zaista potrebno. Poslednji put izašao sam u grad početkom aprila, a nakon što su 20. aprila ubijena dvojica vojnika u kafiću na Bistriku izlasci su zabranjeni. Nekoliko dana kasnije počeli su da nas granatiraju", priseća se. Kako su dani prolazili napadi na JNA su bili sve češći.

"Pucali su na nas iz hotela 'Nacional', škole naspram komande, Alijinog konaka i sa Bistrika. Isključivali su nam vodu i struju. Nikada nismo pucali prvi, a samo kada smo morali uzvratili bismo na vatru. Televizija Sarajevo uporno je prenosila drugačije, nazivali su nas okupatorima, iako se nismo micali iz zgrade", kaže Bojanić.
Najžešći napad usledio je 2. maja.

"Kancelarije u kojima smo se nalazili potpuno su demolirane. Pogodili su i dva kamiona natovarena municijom. Poručnik i vojnik ranjeni su dok su pokušavali da ih ugase", seća se Bojanić. Uveče je stigla naredba da ne odgovaraju na napade jer je sa tadašnjim predsednikom Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem postignut dogovor o mirnom izlasku vojnika iz Sarajeva.

Nada golobradih mladića da će se konačno izvući iz pakla pretvorila se u horor.
"Seo sam za volan kombija, pored mene je bio Miodrag Đukić, a na zadnjem sedištu pukovnik Gradimir Petrović i kapetani Laslo Pravda i Dragoslav Stanković. Bili smo bliže začelju kolone. Posle par stotina metara kolona je stala. Stajali smo neko vreme očekujući da krenemo, ali su se začuli pucnji. Iz okolnih zgrada su počeli da izlaze naoružani pripadnici muslimanskih formacija, ali i civili", priča Bojanić navodeći da su bili iznenađeni jer im je rečeno da je postignut dogovor o mirnom izlasku i naređeno da niko ne sme da puca.

Naoružani napadači izvukli su ih iz kombija otimajući od starešina pištolje, pare i dokumenta.
"Odjednom se začuo rafal. Osetio sam bol u ruci i curenje krvi. Pogledao sam u pravcu ruke i video da je Đukić pogođen u glavu. Istim rafalom je ubijen Petrović, a ranjeni Laslo i Stanković", nastavlja Bojanić.
Prevezeni su u bolnicu Koševo gde su razdvojeni.

"Pretresli su me i pronašli nožić kojim sam pred polazak otvorio konzervu. Udarili su me nekoliko puta pitajući jesam li to sakrio da koljem. Zvali su me četnikom i pretili da će me ubiti", kaže Bojanić ističući da se bolničko osoblje prema njemu odnosilo profesionalno.

Nada u život vratila mu se kada je 11. maja kroz prozor vidio sanitetsku "stodesetku".
"Došla je jedna doktorka i rekla da se spremimo i da idemo. Nas trojica iz sobe smo razmenjeni zajedno sa Laslom, pukovnikom Enesom Tasom i vojnikom Milanom Pešićem po koje je u došao sanitet", kaže Bojanić koji je prebačen u bolnicu u Palama, a potom na lečenje na VMA u Beogradu.

Kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine napali su pripadnici Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP-a i Teritorijalne odbrane RBiH dok su se mirno na osnovu postignutog sporazuma i uz garanciju mirovnih snaga UN povlačili iz Sarajeva. Iako je MUP RS dostavio izveštaj Tužilaštvu BiH o počinjenom zločinu koji sadrži dokumenta, video i fono zapise, presretnute razgovore i druge dokaze koji potvrđuju da je napadom rukovodio tadašnji član Predsedništva RBiH Ejup Ganić i da su za njega bili odgovorni Jovan Divjak, Jusuf Pušina, Zaim Backović, Dragan Vikić i drugi za zločin nad vojnicima JNA niko nije odgovarao.

U nekadašnjoj Dobrovoljačkoj, koja je preimenovana u ulicu Hamdije Kreševljakovića, danas je obeležena 24. godišnjica zločina nad pripadnicima JNA.

Predsednik Boračke organizacije RS Milomir Savčić naglašava da nije postojao nijedan razlog za podmukli napad na vojnu kolonu koja nikoga nije ugrožavala. Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije pozvala je nadležne organe u BiH da kazne počinioce zločina.

(Glas Srpske)