BRAVO MOMCI! BICIKLIMA PUTOVALI OD SRPSKE DO MOSKVE: U svakom gradu smo se slikali sa trobojkom!

Biciklisti Neven Lajšić (26) i Nikola Dupalo (32), koji su na svojim dvotočkašima prevalili put od 3.5000 kilometara, od Republike Srpske do Rusije, kako bi simbolično ukazali na problem odlaganja nuklearnog otpada u blizini njihovog rodnog mesta, Novog Grada, napustili su jutros Moskvu.

Njih brine i opstanak reke Une, koja važi za jednu od najlepših i najčistijih na Balkanu, ali i u Evropi. „Predali smo pismo predstavništvu Republike Srpske u Moskvi i oni će ga dalje proslediti ruskoj strani, odnosno nadležnim ruskim ministarstvima i organizacijama“, kaže za Sputnjik Lajšić.

Osim toga, oni su ovo putovanje posvetili i trinaestogodišnjem sugrađaninu Sergeju Ševiću, koji je oboleo od veoma retke bolesti sužavanja nadbubrežnih arterija i koga uskoro čeka teška operacija.

Oni su se na put do Moskve otisnuli još 8. avgusta, pre „bele zore“. Avantura do ruske prestonce, duga oko 3.500 kilometara, trajala je 23 dana. U proseku su dnevno prelazili, kako kažu, oko 165 kilometara. Za to vreme obišli su desetak zemalja i u svakoj od njih su ukazali na problem odlaganja nuklearnog otpada, nedaleko od njihovog rodnog kraja.

Put ih je vodio od Novog Grada do Zagreba (Hrvatska), zatim do Maribora (Slovenija), pa dalje do Graca i Beča (Austrija), Bratislave (Slovačka), Brna (Češka), Krakova i Varšave (Poljska), Viljnusa (Litvanija), Rige (Latvija), Talina (Estonija), Helsinkija (Finska), Sankt Peterburga pa sve do cilja — Moskve (Rusija). Belorusiju su zaobišli, jer im je, kažu, za tu zemlju potrebna viza.

Vreme ih je, dodaju, poslužilo. Samo dva dana bila su kišna. Imali su i dva sitna kvara na biciklima… „Zaradili“ žuljeve po stopalima i blaže bolove u mišićima, ali se ne žale…

„Mi smo izdržali, a to je najvažnije. Bicikle smo dva puta usput servisirali, ali to je normalno za toliko dug put. Mi smo fizički spremni, svakodnevno smo u treningu — vozimo bicikl, trčimo, treniramo… Ceo život smo u sportu. Ovde je, osim fizičke spremnosti, najbitnija psiha. Svaki čovek bi ovo isto mogao da izvede, ako ima jaku volju i želju. Mi se trudimo da osvestimo naše sugrađane, da im skrenemo pažnju na zaštitu životne sredine i na ovaj sport, koji je takođe ekološki“, kaže Lajšić.

Neven je apsolvent na Šumarskom fakultetu u Banjaluci. Trenira tenis i iz hobija se bavi biciklizmom.
Nikola je završio DIF, i sada radi kao košarkaški trener. Osim toga, on je i evropski rekorder po broju urađenih trbušnjaka — za 12 sati i 45 minuta uradio je čak 32.000 trbušnjaka bez prekida i tako se upisao u Ginisovu knjigu rekorda. Sada razmišlja o obaranju svetskog rekorda, za koji mu je potrebno 125.000 trbušnjaka u seriji. Svoje putovanje, kažu, pamtiće po prelepim predelima i gradovima koje su videli, novim poznanstvima i prijateljstvima koje su sklopili, dočecima koji su njima u čast organizovani u raznim evropskim gradovima i po gostoprimstvu svih tih ljudi.

"Imali smo predivne dočeke u Beču, Varšavi i još nekim gradovima. U svakom gradu smo se slikali sa zastavom — trobojkom, koja je pola srpska, pola ruska — ’dva u jedan‘… Bilo je na tom putu svakakvih dogodovština. U Kaunusu, u Litavaniji, recimo prišao nam je čovek i ponudio da prenoćimo u njegovoj kući i pružio nam divno gostoprimstvo. U Sankt Peterburgu nas je, na primer, jedan Rus vodio na piće kada je čuo našu priču… Mnogo toga se dogodilo, i mnogo toga ćemo pamtiti…“, dodaje Neven.

Pamtiće ovo putovanje i po čoporu pasa koji ih je jurio u Češkoj i po propadanju kroz plast sena dok su pokušavali da ovekoveče jedan trenutak, po susretima sa Rusima u Poljskoj, hladnom baltičkom vetru u Estoniji, po noćnoj vožnji kroz Letoniju, po prvom susretu sa losom u Finskoj, po vožnji brodom po reci Moskvi…

„Na ruti od Letonije do Estonije vozili smo jedan deo puta noću. Padala je kiša i sa jedne strane puta imali smo gustu šumu, a sa druge more i talase koji zapljuskuju obalu. Celom dužinom te trase imali smo osećaj da će iz šume iskočiti neki vuk ili medved. Ali sa druge strane je predivan kontrast, miris mora i zvuk talasa činili su taj predeo bajkovitim“, pričaju gotovo u dahu.

Svaki grad, svaka država im se urezala u sećanje na svoj način. Ipak, jedan grad se izdvojio…

„Videli smo Beč, Varšavu, Rigu i još mnogo gradova — sve su to lepi gradovi, uređene države. Sankt Peterburg je prelep… Ima neku svoju dimenziju, sa tim mostovima, kanalima… Ali Moskva je definitivno pobednica puta! Ona je zaista posebna. Prava evropska, svetska metropola! Ogromna, čista, prepuna turista, lepo uređena, sa mnoštvom spomenika, crkava, divnih, starih zgrada. Ljudi su prijatni, gostoprimljivi. Svi su nas srdačno i toplo dočekali“, dodaje Neven.

U mnogim gradovima su im poznanici i prijatelji otvorili vrata svojih kuća i ugostili ih. Ponegde su kampovali, a ponekad su noćivali i u usputnim hostelima — tek da se malo ispruže i istuširaju. Pred njima je sada još 18-20 dana putovanja, kroz Moldaviju, Rumuniju, Mađarsku, Srbiju… U Srbiji će se malo duže zadržati — tu imaju prijatelje.

Očekuju da će do 27. septembra stići kućama, a njihovi sugrađani će im organizovati dobrodošlicu.

"Mislili smo da se iz Moskve vratimo preko Ukrajine, ali su nam savetovali da to ipak ne činimo iz bezbednosnih razloga. Čak nam je to savetovala i jedna Ukrajinka. Možda bi i dobro prošli, ali nismo hteli da rizikujemo, naročito zato što sa sobom nosimo srpsko-rusku zastavu“, dodaju.

Lajšiću i Dupalu ovo nije prvo putovanje te vrste. Prošlog leta su biciklima išli do Soluna i tom prilikom prešli 1.300 kilometara u znak poštovanja prema grčko-srpskom prijateljstvu i pravoslavnom bratstvu. Godinu ranije imali su sličnu avanturu od Novog Grada do Trebinja. I, uvek putuju sa misijom — da pošalju i prenesu neku poruku, da podrže one kojima je pomoć potrebna i da podignu kod ljudi svest o zaštiti životne sredine. Iduće godine, kažu, planiraju novu avanturu i osvajanje novih kontinenata.

(Sputnjik)