Fikret Abdić, jedna od najživopisnijih političkih ličnosti iz vremena jugoslovenske krize i ratnog raspada zemlje postao je načelnik Velike Kladuše u BiH.

Tvorac "Agrokomerca", privrednog čuda Cazinske Krajine, bez problema je menjao političke prijatelje, osuđivan je najpre zbog izdavanja menica bez pokrića, a zatim i kao ratni zločinac, umesto 15 godina zatvora odslužio je 10, posle čega je u martu 2012. pušten na slobodu iz zatvora u Puli posle dve trećine kazne, odnosno 10 godina i devet meseci. Vratio se u svoju Veliku Kladušu, gde je i dalje beskrajno osporavan, ljudi ga i danas ili mrze ili su mu bespogovorno odani.

On među Bošnjacima, naime, i dalje ima status izdajnika, ali ga pristalice, uprkos osudi za ratni zločin, podržavaju delujući, između ostalog, u političkom smislu u okviru stranke Demokratska narodna zajednica.

Fikret Abdić: Otvoriću 13.000 radnih mesta!

Njegov profesionalni put počeo je 1970. godine kada postaje direktor tada malog poljoprivrednog preduzeća "Agrokomerc". Pod njegovim rukovođenjem "Agrokomerc" je postao jedan od giganata jugoslavenske ekonomije, a radnici su živeli svoj socijalistički san, obožavali su "Babu", kako su ga svi zvali, a reklame i reportaže o cazinskom privredm čudu nisu se skidale s TV ekrana.

Međutim, 1987. "Agrokomerc" se našao pod optužbom zbog izdavanja menica bez pokrića, a Abdića su mediji u Srbiji optužili za "ekonomsko podrivanje Jugoslavije i podršku muslimanskom nacionalizmu". Uhapšen je, suđeno mu je, ali ga je njegov nastup na sudu učinio jednom od najpopularnijih ličnosti tadašnje Bosne i Hercegovine i Jugoslavije.

U političkim igrama sve vreme je tražio saveznike, koketirajući 1990. sa reformistima Ante Markovića, da bi nakon toga podržao Stranku demokratske akcije Alije Izetbegovića, te je na izborima za tadašnje Predsedništvo BiH bio jedan od tri predstavnika muslimanskog naroda. Ispostavilo se i najuspešniji kandidat, jer je od svih sedam izabranih članova pokupio najviše glasova.

Uprkos rezultatu mesto predsednika morao je da prepusti Izetbegoviću, kada i počinje njegova politička marginalizacija. U tom je periodu pokušavao da Cazinsku Krajinu spase od ratova koji su u Hrvatskoj i BiH već uveliko besneli, sve je više sarađivao s vlastima Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Hrvatske republike Herceg-Bosne, istovremeno dolazeći u sukob s vlastima u Bihaću koje su bile lojalne Izetbegoviću.
Kulminacija tog sukoba bila je nakon što je Abdić formirao Autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu u jesen 1993, što je bio direktan povod za građanski rat među Bošnjacima, pri čemu su Abdić i njegove pristalice bile inferiorne u odnosu na Peti korpus Armije BiH pod Atifom Dudakovićem.

Njegovo je uporište u Velikoj Kladuši prelazilo iz ruke u ruku, da bi ga augusta 1995, posle Oluje, zauzele snage Petog korpusa, a Abdić bio prisiljen da s pristalicama prebegne na hrvatsku teritoriju gde su od lokalnih vlasti dobili status izbeglica.

U Hrvatskoj je Abdić uživao diskretnu zaštitu Franje Tuđmana, nastavljajući da se bavi poslom, dok su istovremeno zahtevi bosansko-hercegovačkih vlasti da mu se sudi zbog ratnih zločina bili stalno odbijani, s obzirom na to da je imao status državljanina Hrvatske. Postupak protiv njega je ipak uspostavljen pred Županijskim sudom u Karlovcu, koji će ga jula 2002. osuditi na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina počinjenog na području Bosanske krajine od 1993. do 1995. godine i proglašenja takozvane autonomne pokrajine zapadna Bosna.

Fikret Abdić osniva novu stranku

U presudi je kao vrhovni komadant takozvane Narodne odbrane proglašen odgovornim za otvaranje logora i prihvatnih centara, kroz koje je prošlo najmanje 5.000 protivnika te samozvane pokrajine. Vrhovni sud Hrvatske nešto kasnije delom je uvažio njegovu žalbu i kazna mu je smanjena na 15 godina.

Posle izlaska iz zatvora nastavlja politički angažman, a u Demokratskoj narodnoj zajednici (DNZ) u njegovoj Velikoj Kladuši dolazi do raskola, jer njegove pristalice ne prihvataju novoizabrano rukovodstvo stranke na čelu sa Rifatom Dolićem. Dve sedmice posle Kongresa stranke, raspušten je Opštinski ogranak u Velikoj Kladuši na čijem je čelu bila Elvira Abdič Jelenovič i nakon toga je formirana Laburistička stranka BiH (LS BiH).

Prema službenim preliminarnim podacima, Abdić je na jučerašnjim loklanim izborima kao kandidat Laburističke stranke dobio 8.915 glasova koji su mu obezbedili mesto načelnika Velike Kladuše.

Ostaje pitanje - šta će učiniti čovek koji je 15 godina nakon optužbe za izdavanje menica bez pokrića osuđen kao ratni zločinac, koji je deset godina i devet meseci odležao u zatvoru u Puli, koga i danas mnogi u zavičaju mrze, ali mu se neki već četvrt veka dive, a on sam je svojevremeno o svom političkom programu rekao: Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve.

(B92)