NEMANJA DEVIĆ: Bićemo svedoci čina u kome će Republika Srpska ostvariti pravo na nezavisnost!
Istoričar Nemanja Dević kaže da je sudbina Republike Srpske složeno pitanje koje od srpskih elita zahteva ono što im je u novijoj istoriji često nedostajalo: strpljenja i mudrosti.
"Republika Srpska odraz je viševekovne borbe za slobodu srpskog naroda zapadno od Drine. Nju je u Odbrambeno-otadžbinskom ratu devedesetih godina stvorio isti onaj narod koji je, poslije genocida u NDH, postao doslovno živ klan-nedoklan. Smatram da će srpski narod u budućnosti, a mi ćemo biti svedoci tog čina, ostvariti pravo da živi kao svoj na svome, u slobodnoj i demokratskoj državi za koju se sam opredijeli", ističe istoričar Nemanja Dević, uveren da će u nekoj novoj Evropi, u kojoj će nacionalne države doživeti svoju renesansu, građanima Srpske biti dozvoljeno pravo na samoopredeljenje.
"Međutim, elite koje je predvode moraće u međuvremenu da se izbore sa nizom problema, od ekonomskih do demografskih. Da u njoj i škole i crkve budu pune, a institucije ozdravljene i ojačane. Do tada, ništa nas ne sprečava da se međusobno, posebno na kulturnom i duhovnom planu, povezujemo u čvrst i neraskidiv savez, "bestelesnim silama”, kako je u vreme austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine govorio istoričar i državnik Stojan Novaković, ističe Dević.
Po njegovim rečima rat u Srebrenici i Podrinju 1992. je nezavršeni građanski rat, započeo 1941. Možda i ranije. "Istraživanja pokazuju stravične razmere zločina nad srpskim civilima na ovom području još u Prvom svetskom ratu. I u Prvoj i u Drugoj Jugoslaviji, za koje se smatralo da nastaju kao države pomirenja, dakle i 1918. i 1945, srpski narod je platio preskupu cenu odricanja od sećanja na te žrtve. I zato su se pokolji ponavljali, a svaki sledeći bio je samo krvaviji", isitče Dević.
Na kraju Drugog svetskog rata, Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača svela je stravičan bilans stradanja srpskog naroda u oblasti Srebrenice: 2.262 žrtve, od čega je 1.186 bilo žena, dece i staraca, tvrdu ovaj istoričar.
A polovina njih bila je ubijena nožem i maljem. I ma koliko da su ta sećanja posle 1945. u ime tzv. bratstva i jedinstva bila potiskivana, ona su morala biti prepričavana u četiri zida.
"Upravo u strahu da ne budu ponovo žrtve istih zločinaca, ne samo ustaških satnika, nego i svojih komšija, rimokatolika i muslimana, Srbi su se u Bosni i Hercegovini digli na oružje 1992. Dok se ta odbrana u Podrinju nije konsolidovala, ponovljeni su pokolji nad Srbima u Kravici, Zalazju, Skelanima i drugim selima, onamo gde su počinjeni i u Drugom svetskom ratu", tvdi ovaj istoričar.
On izražava bojazan da su i događaji iz devedesetih godina mitologizovani i jednostrano posmatrani, a na kraju veka narod žrtve je voljom moćnika proglašen za narod dželata.
Govoreći o povezanosti Srba iz sa maticom Dević kaže da je tokom studija imao sreću da upozna mnoge dobre ljude, koji su u Beograd došli iz Republike Srpske ili Crne Gore.
Nemanja Dević je rođen je 1989. u Smederevskoj Palanci. Osnovne i master studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je doktorand na istom fakultetu. Do sada je objavio više naučnih radova, među kojima se izdvajaju monografije Istina pod ključem, Donja Jasenica u Drugom svetskom ratu i Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944. (u koautorstvu sa S. Cvetkovićem).
Njegova prva knjiga, koju je objavio kao maturant gimnazije, sadržala je i jedinstven popis svih žrtava rata u jednoj lokalnoj sredini u Srbiji i za nju je 2009. godine dobio Nagradu Dragiša Kašiković. Kao istraživač, radio je na popisu žrtava Drugog svjetskog rata u Srbiji, angažovan na projektima Muzeja žrtava genocida i Komisije za tajne grobnice pri Ministarstvu pravde RS. Na TV Hram uređuje emisiju Srpska istorijska čitanka.
(Slobodna Hercegovina)
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA