Istoričar Nemanja Dević kaže da je sudbina Republike Srpske složeno pitanje koje od srpskih elita zahteva ono što im je u novijoj istoriji često nedostajalo: strpljenja i mudrosti.

"Republika Srpska odraz je viševekovne borbe za slobodu srpskog naroda zapadno od Drine. Nju je u Odbrambeno-otadžbinskom ratu devedesetih godina stvorio isti onaj narod koji je, poslije genocida u NDH, postao doslovno živ klan-nedoklan. Smatram da će srpski narod u budućnosti, a mi ćemo biti svedoci tog čina, ostvariti pravo da živi kao svoj na svome, u slobodnoj i demokratskoj državi za koju se sam opredijeli", ističe istoričar Nemanja Dević, uveren da će u nekoj novoj Evropi, u kojoj će nacionalne države doživeti svoju renesansu, građanima Srpske biti dozvoljeno pravo na samoopredeljenje.

"Međutim, elite koje je predvode moraće u međuvremenu da se izbore sa nizom problema, od ekonomskih do demografskih. Da u njoj i škole i crkve budu pune, a institucije ozdravljene i ojačane. Do tada, ništa nas ne sprečava da se međusobno, posebno na kulturnom i duhovnom planu, povezujemo u čvrst i neraskidiv savez, "bestelesnim silama”, kako je u vreme austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine govorio istoričar i državnik Stojan Novaković, ističe Dević.

Po njegovim rečima rat u Srebrenici i Podrinju 1992. je nezavršeni građanski rat, započeo 1941. Možda i ranije. "Istraživanja pokazuju stravične razmere zločina nad srpskim civilima na ovom području još u Prvom svetskom ratu. I u Prvoj i u Drugoj Jugoslaviji, za koje se smatralo da nastaju kao države pomirenja, dakle i 1918. i 1945, srpski narod je platio preskupu cenu odricanja od sećanja na te žrtve. I zato su se pokolji ponavljali, a svaki sledeći bio je samo krvaviji", isitče Dević.

Na kraju Drugog svetskog rata, Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača svela je stravičan bilans stradanja srpskog naroda u oblasti Srebrenice: 2.262 žrtve, od čega je 1.186 bilo žena, dece i staraca, tvrdu ovaj istoričar.

A polovina njih bila je ubijena nožem i maljem. I ma koliko da su ta sećanja posle 1945. u ime tzv. bratstva i jedinstva bila potiskivana, ona su morala biti prepričavana u četiri zida.

"Upravo u strahu da ne budu ponovo žrtve istih zločinaca, ne samo ustaških satnika, nego i svojih komšija, rimokatolika i muslimana, Srbi su se u Bosni i Hercegovini digli na oružje 1992. Dok se ta odbrana u Podrinju nije konsolidovala, ponovljeni su pokolji nad Srbima u Kravici, Zalazju, Skelanima i drugim selima, onamo gde su počinjeni i u Drugom svetskom ratu", tvdi ovaj istoričar.

On izražava bojazan da su i događaji iz devedesetih godina mitologizovani i jednostrano posmatrani, a na kraju veka narod žrtve je voljom moćnika proglašen za narod dželata.

Govoreći o povezanosti Srba iz sa maticom Dević kaže da je tokom studija imao sreću da upozna mnoge dobre ljude, koji su u Beograd došli iz Republike Srpske ili Crne Gore.

Nemanja Dević je rođen je 1989. u Smederevskoj Palanci. Osnovne i master studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je doktorand na istom fakultetu. Do sada je objavio više naučnih radova, među kojima se izdvajaju monografije Istina pod ključem, Donja Jasenica u Drugom svetskom ratu i Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944. (u koautorstvu sa S. Cvetkovićem).

Njegova prva knjiga, koju je objavio kao maturant gimnazije, sadržala je i jedinstven popis svih žrtava rata u jednoj lokalnoj sredini u Srbiji i za nju je 2009. godine dobio Nagradu Dragiša Kašiković. Kao istraživač, radio je na popisu žrtava Drugog svjetskog rata u Srbiji, angažovan na projektima Muzeja žrtava genocida i Komisije za tajne grobnice pri Ministarstvu pravde RS. Na TV Hram uređuje emisiju Srpska istorijska čitanka.

(Slobodna Hercegovina)