KOD NJIH BESNI RAT, A ONI ULAŽU U OVU ZEMLJU REGIONA: Sirijci bi u BiH, a tamo ih neće
U BiH deluje na desetine kompanija čiji su vlasnici, suvlasnici ili investitori Sirijci.
Njihova ulaganja, prema podacima koje prenosi Jasmina Dževlan iz Agencije za promociju stranih investicija, iznose gotovo dva miliona evra.
"Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kod nadležnih sudova izvršena je registracija kompanija iz Sirije u iznosu od 1,8 miliona evra za period od 2009. do 2016. godine", kaže Dževlan.
Prema njenim riječima, radi se o 61 kompaniji iz Sirije na području Federacije BiH i Brčko Distrikta.
"Većina kompanija je sa osnivačkim kapitalom i većinom su to investitori koji su suosnivači sa nekim drugim kompanijama", kaže Dževlan.
Radi se uglavnom o firmama koje se bave uvozom i izvozom, kao i tekstilom.
Podatak da u BiH deluju investitori iz Sirije koji su svoja ulaganja počeli u vreme dok u toj zemlji besni rat deluju donekle nestvarno.
Odgovore na to otkud ulagači iz Sirije mogu se naći u činjenici da su državljani te zemlje godinama pre sukoba na području bivše Jugoslavije živeli ili se školovali, pa su se vratili i odlučili ulagati.
Mustafa Bakou iz Udruženja Bosansko-sirijska solidarnost kaže kako su postojala interesovanja i za veća ulaganja, ali zbog birokratije i predrasuda investitori su otišli u susedne zemlje.
"Teško je da ovde dobiju vizu i boravak. Ljudi zovu i pitaju i ja im kažem teško je i ne može i oni se onda vraćaju nazad ili idu na neko drugo mesto", navodi Bakou i dodaje kako se ne radi samo o Sirijcima.
"Imate i ljude iz drugih arapskih država koji su hteli da ulažu, ali ste vidjeli i medijsku kampanju kako oni žele da se useljavaju i onda su otišli, ne samo u Srbiju već i u Hrvatsku. Hrvatska im sada nudi bolje osnove da dođu, a ovde problemi, ne daju im, sprječavaju. Ja znam petoricu koji su trebali biti ovde i onda su otišli u Srbiju", objašnjava Bakou.
(Radio Slobodna Evropa)
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta