DRAMA U ZATVORIMA U BOSNI I HERCEGOVINI: Robijaši masovno plaćali za izlazak na privremenu slobodu
Osuđenik Goran Suvara je sa oko tri hiljade maraka podmitio zatvorsku upravu u Doboju da bi povremeno izlazio iz zatvora. Suvara je služio šestomesečnu zatvorsku kaznu zbog iznude novca.
On nije jedini. Novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) su otkrili da je u periodu od 2005. do 2014. godine novac i poklone za ove pogodnosti zatvorskom osoblju davalo najmanje jedanaest zatvorenika u Doboju, Zenici i Mostaru.
Zatvorska uprava može osuđenike primerenog ponašanja puštati na povremenu slobodu kako bi im olakšala izdržavanje kazne. Istraživanje pokazuje da su pojedini zaposleni u zatvoru ovaj sistem videli kao priliku za laku zaradu, a osuđenici za novo krivično delo ili beg. U bekstvu je trenutno 35 osuđenika koji se nisu vratili u zatvore sa vanzavodskih pogodnosti.
U Kazneno-popravni zavod (KPZ) "Doboj" Suvara je došao početkom augusta 2008. godine. Tada je povučena poternica koja je za njim bila raspisana zbog izbegavanja zatvora. Dok je u Doboju izdržavao kaznu, Suvara je odlazio u Osnovni sud u Bijeljini gde mu je suđeno zbog korištenja lažnih isprava. Za isto delo je i ranije osuđivan.
Iako je trebao, novi krivični postupak nije bio prepreka zatvorskom osoblju da ga pušta na vikende i u grad. Na prvi dopust je izašao već nakon mesec zatvorske kazne.
Suvara je za te pogodnosti platio - zatvoru je dao računar, a vaspitaču Mirku Blažanoviću je dao oko 3.000 KM. Blažanović je to priznao u sudskom postupku koji je vođen protiv njega i direktora zatvora Milorada Novakovića zbog sumnje da su uzimali mito za vanzavodske pogodnosti i zapošljavali zatvorsko osoblje.
Blažanović i Novaković su u julu 2015. godine priznali krivicu i dobili četiri, odnosno šest meseci zatvora. Trenutno se vodi postupak za utvrđivanje visine novčane kazne koju su zatražili umesto zatvorske. Novaković nije želeo da govori govoriti o slučaju dok sud ne donese konačnu presudu.
Suvara je u toku suđenja rekao da je uspostavio prisniju vezu sa Blažanovićem i na osnovu toga je "mogao sve" - da ide kući kad je hteo, da posreduje za druge osuđenike pa i da koristi telefon i internet u njegovoj kancelariji.
Osuđenik Neven Zec je priznao policiji da je Suvara 2008. godine posredovao kod uprave i za njegove pogodnosti. Za to mu je dao 400 maraka i nakon toga je izlazio na slobodu, iako je iste godine tri puta kažnjavan oduzimanjem ovih mogućnosti. Zec je višestruki povratnik u kriminal koji je u Doboju izdržavao trogodišnju kaznu zbog razbojništva.
Okružni tužilac iz Doboja Goran Rubil kaže za CIN da ne bi trebali dobiti nikakvu pogodnost oni koji su disciplinski sankcionisani: "Ja sam kao tužilac bio siguran da nisu ispunjavali uslove i da im je odobreno samo zato što su ova službena lica dobila novac za te pogodnosti".
Rubil kaže da je tokom procesa otkriveno da se pogodnosti odobravaju ne samo primerenim osuđenicima već i ostalim "radi mira u kući".
Dokumentacija u posedu CIN-a pokazuje da je situacija bila drugačija u periodu od 2010. do 2014. godine kada su u zeničkom zatvoru radili vaspitač Sejad Sivac i pomoćnik direktora za vaspitanje i tretman Mugdin Musić. Oni su uzimali novac od najmanje četverice osuđenika, među kojima je bio i Salkan Džakulić. Iako je ispunjavao uslove za pogodnosti, Džakulića nisu hteli da puste napolje dok im ne plati. Jedno vreme im je plaćao, a onda ih je odlučio prijaviti inspektorima Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Kontaktirao ih je kada je izašao na odmor.
Osim bega zatvorenici su ovu pogodnost zloupotrebljavali i na druge načine: kasnili su pri povratku u zatvor, dolazili pijani i drogirani ili su činili neko krivično delo, govore podaci koje su novinari CIN-a prikupili iz BiH zatvora.
(Faktor.ba)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore