Radinka Vujadinović sahranila je oca, Ristu Gvozdenovića pre četiri godine na Vojničkom groblju u Bratuncu, koiji je sa još dvojicom svojih komšija iz Sandića uhvaćen početkom maja 1992. godine u napadu muslimanskih snaga na srpsko selo Sandiće kod Srebrenice i od tada porodica, nije znala ništa o njemu.

- Onda su ih, prošle godine mislim, otkrili u nekom šipražju i DNK analizom u Tuzli utvrdili da je jedan od njih i moj otac. Moj tata je tada imao 70 godina, a pronađena mu je samo kičma, jedna čizma, ostaci džempera i kanap kojim je valjda bio vezan. Nije bilo glave, pa sam ga tako i sahranila. Bez glave - priča u svom novom domu, u jednom selu kod Han Pjeska, nekadašnja Srebreničanka, Radinka Vujadinović, čija životna priča je zapravo mnogo stravičnija od stravične sudbine njenog oca.

Naime, ona je te 1992. godine, zajedno sa 33 ostalih meštana srpskog sela Čumavića kod Srebrenice zarobljena od strane jedinica Nasera Orića, a da bi sačuvala glave svojoj deci, tada trogodišnjoj kćerki Ljiljani i 17-godišnjem sinu Radenku, suprugu Radomira i njegovih roditelja, tri dana bila Naserov kurir!

naser-oric-foto-profimedia.jpg
Profimedia 

- Lično mi je Naser zapretio da će mi prvo preklati najmlađe, onda starije dete, a zatim muža, pa svekrvu i svekra. U takvim trenucima ne razmišljate više o sebi - ispričala je ona u intervjuu za Vesti online.

Jednom prilikom joj je zapretio "Ne dođeš li, zaklaću ti decu!".

- Celo selo Čumavići muslimani su zarobili negde posle Svete trojice. Ukupno nas je bilo 34, što muškaraca, a najviše starčadi, žena i dece. Moja Ljiljana je bila najmlađa. Sve su nas oterali u Gornje Potočare i sledećih sedam dana smo proveli u jednom kokošinjcu. Dnevno bi nam davali po koru hleba i kantu vode i to je bilo sve. I nuždu smo tu morali da vršimo, jer ljude su izvodili samo da bi ih mučili, a to je trajalo dan i noć - priča Radinka koja o ovome prvi put priča za neki medij, a prethodno je detaljno sve kazala haškim istražiteljima pa je trebalo da bude svedok na suđenju Naseru Oriću u Hagu.

naser-oric2.jpg
Printscreen/ Youtube 

Radinka tih sedam dana opisuje kao sedam dana pakla.


Ništa bolje nije prošao ni njen stariji sin, suprug Radomir kome su gasili cigarete po celom telu, ali ni mladić Rajko Vujadinović koga su ne samo krvnički tukli, već mu je jedan od najbližih Orićevih saradnika, Hajro Bešić, stavio glavu na panj i zamahivao sekirom.


- Sve su to gledale njegova trudna supruga, zaboravila sam joj ime, i majka Nevenka. Moli Nevenka tog Hajru da joj poštedi sina, a on se smeje. Kada se pojavio Naser Orić ona i njega počela da kumi i moli, a on je gleda i odmahuje glavom: "Ne vredi, moramo da ga tučemo." Krv lije sa tog dečka, a Nevenka cvili. Valjda su ga te suze omekšale pa je popustio. I stvarno, tog Rajka ne bi ni takli dok je on bio u selu. Ali, kad ne bi bio tu, onda bi to stravično bilo - priča Radinka, koja će uskoro i sama proći kroz pravi pakao.

Ubili joj i sestru i dva brata

U napadima muslimanskih snaga iz Srebrenice, Radinki nije stradao samo otac, već i sestra i dva brata. Sestru, Nevenku Đukanović su ubili u Kravici, na Božić 1992. godine.


- Mlađeg brata Jakova ubili su u borbi, na liniji kod Bratunca, a mlađeg, Dragu kod kuće, 15 dana pre nego što će nas zarobiti. Ostao mu sin dve godine. Sestru Nevenku mi još nisu pronašli. Neki kažu da su i njoj odsekli glavu - veli Radinka.

(Kurir.rs/vesti-online, Foto: Profimedia)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Evo kakvog je zločinca oslodio sud u BiH!