Osuđenici iz zatvora u BiH i nakon izdržane trećine kazne izlaze na uslovnu slobodu. Međutim, mnogi od njih ne mogu odoleti iskušenjima te se brzo vraćaju iza rešetaka, najčešće zbog istih krivičnih dela.

Iako moraju da se javljaju u policijsku stanicu tokom boravka na slobodi te se nalaze pod prividnim nadzorom centara za socijalni rad, ne prođe puno vremena do njihovog ponovnog hapšenja. Takvih primera u zatvorima ima na stotine, što, prema mišljenjima stručnjaka, ukazuje na to da u većini slučajeva nije postignuta svrha kažnjavanja.

Među njima je i Miroslav Gavrić (26), koji je već drugi put u banjalučkom zatvoru zbog silovanja. On je 2014. u Osnovnom sudu u Kotor-Varoši osuđen zbog silovanja poznanice u aprilu te godine u čelinačkom mestu Šnjegotin.

Kobne noći je 64-godišnju žrtvu sreo kod prijatelja na slavi. Nakon što je žena peške krenula kući, Gavrić je pošao za njom i presreo ju je na lokalnom putu. Pod pretnjom da će je zaklati nožem, ženu je odvukao pored puta, gde ju je pretukao i silovao.

Iz zatvora je pušten na uslovnu slobodu u julu 2016. godine i samo tri meseca kasnije ponovo je silovao svoju žrtvu.

"Prvi put sam osuđen na godinu i po zatvora. Dobio sam tri i po meseca uslovno. Ostalo mi je 15 dana do isteka uslovne kada sam ponovo silovao. Sad imam još 44 meseca, a na suđenju sam dobio šest godina i tri meseca", kaže nam Gavrić.

Pravdao nam se rečima da je bio pijan kada je to uradio i dodao da se kaje.

"Da, kajem se. Žao mi je što sam to uradio. Šta ću? U zatvoru sam sada... Nisam imao nikakvih problema i izdržaću ostatak kazne", dodaje Gavrić, koji se nalazi u Kaznenopopravnom zavodu (KPZ) Tunjice u Banjaluci.

Gavrić je samo jedan u nizu osuđenika u KPZ Tunjice koji su se zbog kršenja uslovne kazne vratili u zatvor. U ovom KPZ ipak je mnogo više povratnika koji zbog istog dela leže osmi, deveti ili deseti put.

"Oni znaju da je njihovo da odleže dva ili tri meseca i da će ponovo napolje. Zbog toga s njima nema nikakvih problema," ističu čuvari u KPZ Tunjice.

Prema podacima Ministarstva za pravdu BiH iz prošle godine, Komisija je pozitivno rešila 721 molbu osuđenika ili 45 posto. To znači da je Bosna i Hercegovina u rangu s visokorazvijenim evropskim zemljama, gde se postotak rešenih molbi osuđenika kreće od 43 do 52 odsto.

Kurir.rs/ Avaz.ba/ G. Dakić, Dž. Bulbul

Foto: Avaz.ba/ G. Dakić