JEZIVA PRAKSA U BiH: Devojčice vrbuju za brak, ali je to samo paravan za zločin
Kenan Kršo, bivši ratnik Islamske države u Siriji, tereti se za otmicu i silovanje devojčice E.B. (12) u Sarajevu, a njegov saradnik Jasmin Zunđa za pomoganje u izvršenju ovog krivičnog dela.
Ovaj slučaj je pre više od dva meseca potresao javnost BiH i nije jedini u kojem se devojčice u Bosni zavode, otimaju iz porodične sredine, vrbuju za brak i postaju žrtve silovanja.
Prošlo je više od dva meseca od prijave nestanka maloletnice E.B u Sarajevu., završetka istrage, te podizanje optužnice u slučaju koji je otvorio brojna pitanja.
U sigurnoj kući nevladine organizacije “Medica” iz Zenice mnoge maloletnice, žrtve nasilja, pronalaze utočište. Tu je bila smeštena i jedna trinaestogodišnjakinja, slične sudbine poput dvanaestogodišnje E. B.
Psihoterapeut u sigurnoj kući Medica Lejla Heremić kaže da je trebalo mnogo vremena i rada da priča te maloletne žrtve ipak dobije srećan epilog.
"Trinaestogodišnja devojčica je vrbovana od odrasle muške osobe pod izgovorom vanbračne zajednice i intimne veze. Rad sa njom je bio dugotrajan, s obzirom da je devojčica u početku odbijala svaku vrstu pomoći i verovala je u ono što joj je zlostavljač govorio. Za nju su ta rešenja koja je on nudio bila ispravna, a način života na koji joj je on objašnjavao bio je jedini izbor za nju", navodi Heremić.
Zlostavljač je uznemiravao žrtvu i u sigurnoj kući, sve dok mu zakonski nije zabranjen prilaz žrtvi, navodi Heremić. Heremić kaže da je rad sa maloletnicom E.B. bio dugotrajan, ali je ostvaren napredak.
"Prvo je bilo potrebno da se otklone takvi stavovi i takva uverenja devojčice, a zatim da se uspostavi poverenje za psihološki rad sa devojčicom, gde bi se moglo raditi na njenom oporavku. I kod devojčice je napravljen napredak u njenom psihološkom oporavku i krenula je u školu. Postigao se pozitivan stav prema životu i njenoj motivaciji za dalje - reči su Lejle Heremić.
Ona navodi da traume ostavljaju posledice i na psihološki i na fizički razvoj devojčica, koje teško kasnije nastavljaju normalan život.
Bilo je potrebno raditi na izmeni njihovih stavova, samim tim i ponašanja.
"Ono što je evidentno da su one korištene, odnosno uveravane u različita pogrešna uverenja, iskrivljena uverenja. Bilo je potrebno raditi na izmjeni njihovih stavova, a samim tim i ponašanja. One su najčešće bile izolovane iz socijalnog okruženja i živele u svetu koji je za njih kreirao taj počinitelj dela", kaže psihoterapeutkinja iz nevladine organizacije Medica.
Kako navode u NVO sektoru društvo treba obratiti pažnju na ranjive grupe, te zaštiti maloletnice na vreme.
"Sve devojčice koje su bile zbrinute u sigurnoj kući dolazile su iz nesređenih porodica u kojima je postojalo nasilje u porodici, te jako siromašnih porodica u kojima su zlostavljači videli priliku da im svojim pričama i obećanjima ponude bolji život. Definitivno je potreban pojačan nadzor svih institucija, pre svega centara za socijalnu zaštitu i škola, a pored toga i oštrije kazne i sankcionisanje tih počinitelja", zaključuje Heremić.
Kurir.rs/Radio Slobodna Evorpa
Foto: Shutterstock
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore