Nakon 24 godine rada iza Haškog tribunala, osim presuda, ostali su i milioni stranica arhivske građe.

Ko ima pravo na nju, kome će pripasti i za šta ona treba i može da služi? Ovim pitanjima bavili su se gosti emisije "Ukrštenica".

Od polovine 2016. Haški tribunal organizuje niz javnih skupova i konsultacija sa predstavnicima zemalja regiona u vezi sa ovim nasleđem. Nijedna institucija Republike Srpske uprkos interesovanju Vlade, na te skupove nije pozivana.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina kaže da ono što treba da se naglasi je da je BiH državna zajednica dva entiteta.

"Ne možemo da imamo neravnomeran tretnam. Ako se jedan centar otvara u Sarajevu, isti takav treba da se otvorio u Banjaluci, pri tome postoji interesovanje Vlade Srpske", naveo je Kojić.

Mirsad Tokača. direktor Informaciono – dokumentacionog centra BiH rekao je da ni jedan papir neće doći u BiH, te da on već 15-ak godina na tome radi.

"Ono što će doći je digitalna kopija te arhive. Lično mislim da mi u BiH treba da napravimo što više informacionih cenata jer je to dragocena građa za suočavanje sa prošlošću", ocenjuje Tokača.

Advokat i član Tima odbrane generala Vojske Srpske Ratka Mladića, Miodrag Stojanović misli da je to pitanje razrešeno tako da će originalna arhiva ostati u posedu u Holandiji, a gde će ona fizički biti u toj zgradi ili na nekom drugom mestu, manje je bitno.

"Ključno pitanje je kako povezati tu arhivu", kaže Stojanović.

Kurir.rs/RTRS

Foto: RTRS

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI: KO ĆE BITI GRADONAČELNIK? Evo ko je najveći favorit u kladionicama!?