ZA NJEGA NE POSTOJI NEMOGUĆE: Zeničanin bez noge se popeo na vrh Alpa i ušao u istoriju!

U životu se neki izazovi čine nemogućim i zato odustajemo, ali 68-godišnji Zeničanin Anto Šakić prihvatio je sve životne poteškoće i ostvario svoje snove. Godine 1984. Šakić je ušao u istoriju kao prvi čovek koji je osvojio drugi najviši vrh zapadne Evrope, Monblan, uz pomoć štaka.

Nesrećen slučaj iz 1960. godine koji je tada desetogodišnjem Anti odredio sudbinu nije prekinuo njegovu želju za životom. Četvrti razred osnovne škole završio je tokom rehabilitacije u Banjaluci, a po dolasku kući nastavio je svoje detinjstvo.

"Bio sam dete puno života i želje za sportom. Vozio sam sličure, tada kada ih skoro niko nije vozio, ja sam bio najbrži u svojoj Donjoj Gračanici kod Zenice i to s jednom nogom. Kasnije sam i skijao, a i kroz druženje s ljudima postao član planinarskog društva i tada je počela moja ljubav prema planinama", govori Šakić.

Pun energije i sreće u očima dok se priseća Titovog maratona, Šakić govori kako je 1978. godine sa štakama pretrčao 80-ak kilometara po teškim uslovima.

"Sećam se da je bilo vode do struka, a kiša je padala 24 sata bez prestanka. Od tada pa do rata, a i nakon rata, svake godine sam na Fruškoj gori. Zbog godina više ne učestvujem na dužim maratonima, ali su deonice od 20-30 kilometara i dalje moje omiljene", dodaje Šakić.

Bavljenje sportom i ljubav prema planinarenju svoj vrhunac je doživelo olimpijske 1984. godine. Kada su oči svetske javnosti bile usmerene ka Sarajevu, oči Ante Šakića bile su usmere na vrh Monblan.

I pre početka uspona drugi učesnici ekspedicije su ga otpisali, ali Muhamed Gafić i Mehmed Šišić sa Šakićem su činili ekspediciju iz BiH u osvajanju najvišeg vrha Zapadne Evrope.

"Monblan je tada za mene predstavljao nezamisliv izazov. Čovek bez noge sanja o vrhu Monblana, zvuči smešno. Međutim, kada sam čuo da su prijave u toku, odlučio sam se prijaviti. Ljudi koji su me poznavali znali su za moje uspehe s Igmanskog marša gde sam bez noge i sa štakama gazio sneg do struka, a Gafić i Šišić su pristali da budem član ekspedicije. Njih dvojica su verovali da ću uspeti, a ispunili su i svoj cilj jer su prvi koji su čoveka bez noge izveli na vrh Monblana", govori Šakić.

Putovanje je trajalo desetak dana, a najveći izazov za Šakića bio je prelaženje Kuloara smrti na Monblanu u dva sata nakon ponoći. Na svu sreću, čitava ekspedicija je uz manje poteškoće uspela.

"Kada smo završili s Monblanom i kada sam postao prvi čovek na svetu koji je sa štakama osvojio vrh, razmatrali smo i osvajanje Materhorna. Međutim, krenuli su problemi po Evropi i nikada nismo ispunili naše želje", dodaje Šakić.

Iako ima 68 godina, Šakić je i danas aktivan u planinarenju i drugim sportskim aktivnostima. Nakon osvajanja Monblana bavio se fudbalom, stolnim tenisom, bio je prvak u višeboju, trenirao je plivanje i bez obzira na svoj fizički nedostatak, trudio se biti najbolji.

"Da se nisam bavio planinarstvom i sportom, odnosno, da se nisam mogao baviti ovim zbog toga što nemam nogu, trudio bih se bar biti najbolji pevač. Za sve je potrebna samo volja", poručio je Šakić.

Kurir.rs/ Klix.ba

Foto: Profimedia