Današnji atentati nisu kao nekad jer se ne izvršavaju nad tiranima i ugnjetačima, ali će ime i uzvišeno delo mog strica Gavrila i dalje zlatnim slovima ostati ispisani u istoriji srpskog i svih slobodarskih naroda sveta, smatra Banjalučanin Petar Princip (78).

Petar Princip naglašava da je njegov stric Gavrilo izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika i tiranina Franca Ferdinanda boreći se slobodu srpskog i ostalih naroda u svetu.

profimedia0120971038.jpg
Profimedia 

Princip kaže da današnji atentati u svetu nisu kao nekad jer se ne izvršavaju nad tiranima i ugnjetačima, ali da će ime i uzvišeno Gavrilovo delo i dalje zlatnim slovima ostati ispisani u istoriji srpskog i svih slobodarskih naroda sveta.

"Umobolni su svi koji mog strica danas nepravedno smatraju teroristom. Poznato je da je Veliki rat bio pripremljen i da je atentat u Sarajevu iskorišten samo kao povod za njegov početak", ocijenio je Princip.

Povodom 28. aprila, kada se navršava 100 godina od smrti njegovog strica, Petar kaže da se politika danas upetljala u život i delo Gavrila Principa, čije je ime postalo nepoželjno u Sarajevu, odakle se od poslednjeg rata naovamo uklanjaju njegovi herojski tragovi.

"Kao član Gavrilove uže porodice mogu reći da su sve to politička gibanja. Tako su i Principovom mostu dali ime Latinska ćuprija. Hteli su da se zove Ferdinandov, ali nije uspelo zbog pritiska međunarodne javnosti", ističe Princip.

profimedia0206463621.jpg
Profimedia 

"Ništa nije slutilo da će Gavrilo izvršiti atentat. Svi su bili iznenađeni tom vešću i dolaskom žandara, koji su ih ispitivali, saslušavali i nadzirali", priča Princip.

On kaže da ga je šest godina odgajala Gavrilova majka Marija, koju su svi zvali baba Nana. Ona je bila udata za Gavrilovog oca, koji se, takođe, zvao Petar.

"Bio je rođeni brat mog deda Stojana, a Gavrilo i moj otac Danilo bili su braća stričevići. Svi su živeli u jednoj porodičnoj kući u selu Obljaj, kod Grahova, do 1942. godine, kada je deo familije, uključujući i mene, tokom rata izbegao u Knin. Vratili smo se u Grahovo 1945. godine", seća se Princip.

On napominje da se ljudi i dalje interesuju za njegovo srodstvo sa Gavrilom, te da nikada zbog toga nije imao probleme.

profimedia0147353006.jpg
Profimedia 

Petra brine što danas među Srbima ima malo odlučnosti, entuzijazma i iskrenog rodoljublja.

"Prepuštamo se apatiji i nekom uljuljkanom društvenom `moralu`. Ne znam čemu sve to vodi. Trebalo bi nam odlučnijih koraka u svemu i da narodi u BiH budu iskreni jedni prema drugima, odnosno da sve radimo prema reciprocitetu i onoj poslovici: `čist račun - duga ljubav`", navodi Princip.

Ovaj penzioner ističe da u Bosanskom Grahovu danas vladaju jad i čemer, te da se u to mesto nakon rata vratilo uglavnom staro stanovništvo.

"U mom rodnom mestu ima nešto mladih. To nas sokoli da bi Grahovo moglo da oživi i opstane. Postoje proizvodni pogoni za eksploataciju drveta, ali bilo bi dobro da se poradi na zapošljavanju i oživljavanju turizma, gde se mogu iskoristiti i Gavrilova rodna kuća i nekada poznata pećina Ledenica", kaže ovaj potomak Gavrila Principa.

Kurir.rs/ RTRS

Foto: Profimedia