AMERIČKI OBAVEŠTAJCI PROVALILI BAKIRA: Zahvaljujući njemu u BiH postoji 1.000 islamskih špijuna - a nisu iz Turske!
Turska nije jedina država koja je ključno zainteresovana za dešavanja u Bosni. Nacionalna bezbednosna agencija SAD sačinila je u martu 2017. poseban izveštaj o delovanju Iranske obaveštajne zajednice u BiH.
"Izveštaj zapravo predstavlja presek saznanja o delovanju i aktivnostima iranskih obaveštajaca u poslednjih 15 godina, i bazirana je na podacima koje je prikupila OBA BiH. U izveštaju, zavedenim pod brojem 2.783, NSA, posebna pažnja posvećena je akciji šifrovanog naziva Platon, koju su službenici OBA proveli u najstrožoj tajnosti. Taj izveštaj ima službeni naziv Analiza operativne akcije Platon, a sačinjen je 7. juna 2009. godine i zaveden pod brojem UR-04-429/09, kucan je na više od stotinu stranica. Osim informacija OBA, u izveštaju NSA korišćene su i informacije do kojih su došle zapadne obaveštajne službe", navodi Dževad Galijašević u svojoj knjizi "Epitaf za Bosnu".
Spisak za uzbunu
NSA, kako navodi, raspolaže sa oko 650 imena pripadnika najviše iranske, ali i još nekoliko obaveštajnih službi islamskih zemalja u BiH, dok je u službama u BiH u opticaju još 330 imena.
Agent na fakultetu
Iz američkog izveštaja otkriva se i da je čitav niz intelektualaca postao sastavni deo iranskih obaveštajnih službi, a posebno MOIS. Јedan od njih je, prema tvrdnji iz izveštaja OBA, i profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Nevad Kahtaran, a zatim i direktor Radio-TV Islamske Republike Iran u Sarajevu, Muhamed Reza Golzardi.
"Taj broj od skoro 1.000 pripadnika tajnih obavještajnih službi Irana, Pakistana, Kuvajta i Saudijske Arabije je alarmantan i predstavlja posebnu kočnicu na putu BiH ka NATO, ali i predstavlja veliku pretnju za nacionalne sigurnosti zapadnih zemalja, a naročito SAD", deo je američkog izvještaja koji Galijašević citira.
Iz tog izveštaja se saznaje da su regrutovani agenti iranskih tajnih službi po pravilu dobro pozicionirani u samoj Bosni. Od BiH građana na listi se, kako navodi Galijašević, nalaze Amel Hadžimejlić i Halil Elezović, rođen u Stocu, bivši prevodilac jednoj grupi državljana BiH koji su završili obuku kod Iranaca u kampu Pazarić.
Trenutno boravi sa suprugom u kasarni u severnom delu Teherana. Na spisku su i Midhat Hadžalija i Esmir, izvjesni Meho, kao i Ramiz Mulaomerović, stoji između ostalog u izvještaju NSA, u kojem je navedeno da je OBA najviše podataka sakupila za Mulaomerovića koji je jedno vreme bio odbornik u Skupštini opštine Trnovo, ali je radio i u SЈB Trnovo i PU Tarčin, kao i u Agenciji za istraživanje i dokumentaciju, odnosno bosanskoj tajnoj službi.
"Za bosanske bezbednjake posebno je bio interesantna i jedna osoba koja je državljanstvo BiH dobila zahvaljujući svom učešću u ratu - Јavdan Amjad zvani Medžid, pripadnik Komiteta šiitske organizacije koja deluje na području BiH. Njegovo ime se pominje i u više operativnih akcija šifrovanih imena Sidro i Maraton, gdje je nedvosmisleno zaključeno da radi za više tajnih službi Irana, a da je u stalnom kontaktu sa šefom IRGC-a Ali Sabetom", navodi Galijašević. Prisustvo pripadnika iranske tajne obaveštajne službe u BiH naglo je pojačano od početka 2012. godine.
Gradonačelnik u igri
Nacionalna bezbednosna agencija nudi imena još nekih iranskih agenata u Bosni.
"Često se pominje i ime novog gradonačelnika Zenice, Fuada Kasumovića, te njegova veza sa iranskim tajnim službama. Saradnja Kasumovića počela je još u vreme dok je bio zamenik direktora carine - stoji u izveštaju NSA. Galijašević ističe da su Amerikanci reagovali tek kad je Kasumović, u to vreme zamenik ministra finansija i trezora BiH, odmah po povratku iz Irana organizovao večeru za ambasadora Irana i njegove saradnike u sarajevskom hotelu "Zagreb".
"Za to je ekspresno saznala Ambasada SAD i odmah započela svoevrsnu istragu o vezi Kasumovića i Teherana", kaže Galijašević i dodaje da su ubrzo oktrivene i njegove tajne posjete Iranu, ali i sastanci sa najviše rangiranim oficirima MOIS, iranske obavještajne službe.
Sa ambasadorom na vezi
Galijašević navodi da se iz analize iranskog prisustva u BiH i kretanja njihovih diplomata i službenih lica, nakon posebne i zajedničke analize Granične policije BiH i Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, može izvući zaključaka da je pojačano prisustvo iranskih službenih lica i diplomata u BiH, vidljivo u postupcima političkog vrha u Sarajevu, posebno Bakira Izetbegovića.
"Stalna komunikacija Bakira Izetbegovića sa ambasadorom Islamske Republike Iran u BiH Seuedom Hosein Rajabijom kao i Izetbegovićeva poseta Teheranu 24. i 25. oktobra 2016. godine, i premi na najvišem nivou od strane Ajatolaha Ali Hamneija i predsednika Islamske Republike Hasana Rohanija, potvrđuju interes i nameru obe strane da se ta saradnja nastavi i intenzivira bez obzira na oštro američko-izraelsko protivljenje", zaključuje Galijašević.
Kurir.rs/Vesto-online
Foto: Profimedia
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore