"Kakav strah! Pa pirata će uvek biti. Od kada je brodova, i gusara je. Koga je strah, ne treba posao mornara ni raditi", rekao je Sakib Alajbegović, čovek koga su gusari, sa još 12 članova posade švajcarskog broda, oteli i držali mesec dana u zarobljeništvu. On je prepričao otmicu, ali i svoju životnu priču.

Rođen je u Sarajevu, odakle je kao 20-godišnjak otišao u Argentinu.


"Imam 65 godina, ovaj posao počeo sam da radim sa 20. Tada sam otišao s bratom Abdurahmanom u Argentinu. Obojica smo mašinci. Radili smo na bušotinama oko Južne Amerike. U Argentini sam kupio stan, tamo živeo i nisam mislio da se vraćam. Sve do rata. Vratili smo se obojica. Poginuo je. Ja sam više od 20 puta ranjavan", rekao je.

Posle rata vratio se mornarskom poslu.

"Opet sam se vratio na isti posao. U istu firmu. Putovalo se, radilo. Mi Bosanci jedni smo od najboljih mornara", navodi Alajbegović. Kako kaže, u morskim vodama Nigerije kompanija za koju radi ima dve bušotine.

profimedia0132823029.jpg
Profimedia 


"Bio sam zadužen za dizalice i neke druge mašine. Pirati su došli čamcima i zauzeli brod. Čim su se popeli, zapucali su da unesu strah. Zaista sam svašta u ratu prošao, a i na brodovima, tako da mene to i nije posebno prepalo. Znam kako to sve ide. Jedan je pokušao da opljačka nas, članove posade. Kada mi je prilazio, oteo sam mu sat s ruke i rekao mu: 'Vidiš da mogu i ja tebe opljačkati! Nisam ti ja meta.' I pustili su me", kaže Alajbegović.

Nakon što su se pirati popeli na brod, kaže, počeli su da plove.

"Bez ikakve navigacije, a nalazili smo se na otvorenom moru, odvukli su nas do kopna, zavukli brod u reku Niger, duboko u džunglu. Iskrcali su nas i napravili kamp usred džungle. Kasnije su nas nekoliko puta premeštali. Prilično su nas pazili, jer smo im mi garant za novac koji će tražiti od gazde. Mi smo, na primer, dobijali flaširanu vodu, dok su oni pili iz močvara. Hranu smo delili. Nije je bilo puno, pa sam smršao 15 kilograma", navodi Alajbegović.

Ističe da je znao da će gazda kompanije platiti otkupninu, samo je bilo pitanje vremena.

"Najopasnije je kada se u sve to umešate vi mediji i vlasti. Brod je bio pod švajcarskom zastavom i, naravno, vlada je sugerisala gazdi da ne sme da plaća. On je to onda morao krišom. Drugog dana u kamp nam je stigao vođa pirata. Kazao nam je da će kontaktirati gazdu, a ako ovaj odbije da pregovara, jednog od nas će ubiti. I u očima sam mu video da će to i uraditi. Radio je to već", priča Alajbegović.

Rizik posla

Ipak, gazda je pristao. Pregovori su trajali čitav mesec.

"Posle toga, u kamp je stigao njihov agent, koji je kazao da su pare stigle. Ne znam koliko je to novca, verovatno nekoliko miliona. Stavili su nas u čamac, izvukli iz džungle i pustili nas da plovimo dalje prema punktu gde je vojska. Odatle smo upućeni na aerodrom i onda svako svojoj kući", navodi Alajbegović.


Na kraju dodaje da su svi članovi posade živi i zdravi, da nikome ništa nije falilo.

"To je rizik posla. Rečeno nam je tako, svi znamo u šta se upuštamo. To je taj život koji smo izabrali", zaključuje ovaj mornar.


Alajbegović kaže da se kasno oženio.

"Mora nešto ostati. Imam ja dvoje-troje dece, koliko znam, s koliko sam njih u kontaktu, po svetu. Imam ovde sina. Stan u Argentini sam prodao, kupio u Sarajevu ovu zemlju i napravio kuću", kaže Alajbegović.

Političari u džinglu


"Sve bih ja ove naše političare na jedan dan poslao u džunglu. Da uveče čuju malo zvukove zveri, da ih strah uhvati. Za dan bi se oni sve dogovorili i rešili probleme u ovoj državi. Verujte mi, to je pravi način", kazao je Alajbegović.

Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Avaz.ba/F. Saletović