Oslobađanje Nasera Orića u Republici Srpskoj se tumači kao poslednji šamar srpskim žrtvama. Ali, nije jedini od be-ha pravosuđa.

Pravna sigurnost i ravnopravnost u politički donesenim presudama ne postoji, što potvđuje činjenica da protiv nijednog komandanta tzv. Armije Republike BiH nije doneta pravosnažna presuda za bilo koju od 30.000 srpskih žrtava.

Ratni simboli, pokliči, skandiranje i ovacije za, prvo osumnjičene, a onda, gotovo po pravilu oslobođene krivice. Takav je scenario za srpsku javnost u procesima protiv komandanata i visokih pripadnika takozvane Armije Republike BiH.

Orić je samo jedan primer pravosudne nepravde.

profimedia0018817015.jpg
Foto: Profimedia

Više od 20 godina posle zločina, 27. aprila ove godine uhapšen je Atif Dudaković. Ratni general Armije RBiH, komandant Petog korpusa. Optužen je za zločine počinjene u jesen 1995. godine na teritoriji četiri zapadnokrajiške opštine, u kojima je srpsko stanovništvo, po sistemu spržene zemlje, doslovno izbrisano. Predmet protiv Dudakovića i njegovih saboraca daleko je najobimniji pred be-ha pravosuđem, a mediji ga nazivaju sudskim procesom decenije, ali i prilikom za popravni ispit.

U predmetima protiv glavnokomandujućih takozvane Armije BiH pred be-ha pravosuđem viđeni su i uticaji na svedoke, njihovo nestajanje i nelogično menjanje iskaza, ali i tendenciozna pitanja sudija.

Zbog straha od sličnog scenarija, tužilac je, krajem 2015.godine, zatražio pritvor za Sakiba Mahmuljina, generala Armije BiH, koji se tereti da nije sprečio svirepo ubistvo 50 srpskih vojnika od strane pripadnika odreda El mudžahid, koji je postrojavao lično Alija Izetbegović, a koji su delovali kao deo Trećeg korpusa Armije BiH, na čijem čelu je bio upravo Mahmuljin, koji je njihovo učešće u napadu na Vozuću potvrdio i pred kamerama.

Јedan od osnivača SDA, Šemsudin Mehmedović, takođe je osumnjičen za zločine nad Srbima u Tešnju od 1992. do 1993, ali i za dovođenje mudžahedina. Zbog toga je 2013. uhapšen, ali je pušten na slobodu. Predmet protiv njega nikada nije formiran.

Srpske žrtve pravdu nisu dočekale ni od Međunarodnog suda u Hagu. Na tri godine i šest mjeseci zatvorske kazne zbog zločina nad oko stotinu Srba i Hrvata u Muzičkoj školi u Zenici, osuđen je Enver Hadžihasanović, biviši načelnik glavnog štaba Armije.

General Rasim Delić, zbog nečovečnog postupanja mudžahedina koji su bili pod njegovom komandom prema Srbima i Hrvatima, osuđen je na tri godine zatvora.

Posle Haga, udar na suživot i pomirenje nastavilo je be-ha pravosuđe. 2015. godine. Tadašnji potpredsednik Federcije, Mirsad Kebo, Tužilaštvu je dostavio dokumenta koja navodno dokazuju umešanost sadašnjeg bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića u prikrivanje ratnih zločina mudžahedina nad Srbima na području Zavidovića. Odgovor Tužilaštva – naredba o nesprovođenju istrage.

Јoš aktuelni direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije, Osman Mehmedagić Osmica, dovodi se u vezu sa ratim zločinom u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici. Iako o tome postoje izjave svedoka, optužnica nikada nije podignuta.

Kurir.rs/RTRS

Foto: Beta, AP, Printscreen N1

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: