DIRLJIVO PISMO LEILI KOJOJ JE MUŽ ZAKLAO TROJE DECE: Ti si i dalje njihova majka i niko ti to ne može oduzeti!

Leila je majka koja i danas u hladnoj tišini, izgubljenog pogleda sigurno traži odgovor na pitanje: „Zašto?“.

Bes i mržnje probudio se u Admiru Soviću. Neopisiva mržnja! Neshvatljiva za normalan um! Svirepo je prekinuo njihov smeh, nije im dozvolio da saznaju šta je život… Nije im dozvolio da ostanu u majčinom zagrljaju…

Majka Leila ostala je sama… I ko ne bi razumeo njen bol i patnju?! Ismeta Ika Ferer Gotić jedna je od onih koja je Leili pismom koje je objavila na Fejsbuku odlučila da da podršku, iako svesna da ničim ne može da ublaži majčin bol. Ovo su reči utehe koje je uputila Leili Sović kojoj je muž zaklao sva tri deteta, sinove od devet i dve godine i devojčicu od pet godina..

"Draga Leila, Nisam sigurna da li ćeš ikada pročitati ove reči, ali se zaista nadam da će jednog dana naći put do tebe. Prošlo je već šest dana, mislim na tebe. Pustim suzu, obrišem i pokušam naći bilo kakve reči za tebe. Svaki put počnem, slika tvoje dece me prekine. Ta prelepa porcelanska lica anđela nebeskih.

Leila, ne postoji ništa na ovom svetu što bih mogla da ti kažem, a da te to barem na sekund umiri. Ne postoje reči za ranjenu dušu tvoju.

Ali, tvoja borba je tek počela.

Moja prva borba bila je 2007. godine kada sam umalo izgubila ćerku Tanju, pa se sećam tog osećaja propadanja, nepovratnog osećaja tame u celom mom biću koji i danas, kada me neka sitnica na njega podjeti, postane nepodnošljiv.

Druga borba, kada mi javiše da je moja ćerka Saša pokušala samoubistvo. Pa, taj se osećaj propadanja vratio. Moje kćerke su danas sa mnom, večno sam zahvalna Bogu koji nas sve gleda. Ima danas nas ranjenih, sa ožiljcima nezaraslim. Nečije su rane dublje, nečije nisu niti će ikada zarasti.

Zato, Leila, taj osjećaj propadanja i nevraćanja iz njega koji ti danas osećaš, ne mogu da zamislim. Čak me strah. Ali, molim Svemogućeg da jednog dana barem bradu iznad vode uspeš da podigneš, tek toliko da dišeš.

Zatim, taj ‘moralni’ sud zvano bh. društvo. .

Znaš, setim se često Alise Mahmutović, preminule majke Mahira Rakovca koji pre tačno tri godine skoči kroz prozor u nepovrat. Sećam se očiju Alisinih, natopljenih suzama i očajem. Sećam se i kako je njoj društvo sudilo. Ali, sećam se i onih koji su uz nju stajali, Leila. Ima i takvih.

Leila, nisi morala da trpiš njegovo nasilje, nisi morala. Niti jedna žena ne mora. ‘Moralni sud’ će ti svašta govoriti, i to tako uverljivo, kao da zna. Ali, ne znaju oni ništa. Ne znaju oni kako je tebi. Iskreno se nadam da ćemo ovog puta kao društvo ispraviti nepravdu koju smo naneli Alisi i prema tebi pokazati empatiju. Tebi, majci. Jer, to JESI iako tvoji anđeli nisu s tobom. Ti si i dalje njihova majka i niko ti to ne može oduzeti. Ti si majka.

Znam da ne postoje reči, Leila, ne postoje. Ali, naše ruke, majčinske, zagrliće tebe, majku, i ne puštati. Ja, kao majka, stojim uz tebe. Uz tebe da te držim da uspravno staneš. Ili da nasloneš glavu na moje rame. Svaku noć ću tebe i tvoja tri anđela imati u molitvi. U nadi da ćeš konačno naći barem privid utehe. Jer, samo to zrno će biti dovoljno da preživiš. Nisi sama. Voljena si. MAJKO", napisala je ova žena od srca.

Kurir.rs/bh-index.info

Foto printscreen Facebook