Junuz Kečo bio je najslavniji begunac bivše Jugoslavije. Oko njega se ispreplela čitava mitologija tokom bega od policije sredinom osamdesetih godina prošlog veka, govorilo se da je on kriminalac premazan svim mastima, neuhvatljivi odmetnik, lukavi šumski čovek i ubica sa podužim popisom žrtava, kako ga je opisao Marko Lopušina u jednoj svojoj knjizi. U poternici SSUP-a stoji opis plavokosog muškarca u ranim četrdesetima, kratkih brkova, visok 175 centimetara, snažan, opasan, vešt i inteligentan.

Zatvorski psiholozi su u njegov dosje zapisali da je "debil", a na filmu njegov lik je oživeo Slobodan Ćustić.

Ali šta je prava istina o Keči, prema čijem životu je čak snimljen i film Kuduz? Da li je on okoreli kriminalac, emotivac kojeg je dotukla suprugina nevera ili je istina nešto potpuno drukčije?

Rođen u selu Žeželovu kod Kiseljaka, odrastao je bez oca, još kao dečak počeo je da zarađuje za život, a radio je kao mrav. Jedno kraće vreme bavio se i falsifikovanjem novca i kad je policija došla da ga uhapsi, Junuz je motorom jurnuo na njih. Naknadno je to protumačeno kao pokušaj ubistva tog policajca.

Posle tog incidenta skrivao se desetak dana po šumi, ali je uhvaćen, pretučen, osuđen i oteran u zatvor. Nakon povratka s robije, radio je u inostranstvu gde je stekao pristojnu ušteđevinu. Vratio se u selo i zaprosio prvu ženu na koju je naišao; Rasemu Fazlibašić. Tridesetogodišnjakinja imala je ćerkicu iz jednog od pređašnjih brakova, imala ih je čak pet pre Junuza. I njen šesti brak je trajao kratko, samo tri godine.

Rasema je povremeno radila i kao konobarica u jednoj lokalnoj kafani gde se sve češće viđala s Junuzovim prijateljem Atifom Bužom iz Hadžića. Ljubomorni suprug pokušao je da premlatiti svog dojučerašnjeg prijatelja, ali ga je Atif savladao i pretukao. Posle je Junuz pokušavao da razgovara i s Rasemom na šta mu je ona odgovorila zahtevom za razvod braka i seobom iz zajedničke kuće. Junuz Kečo je 21. marta 1985. godine otišao u podstanarski stan svoje bivše žene da je moli za pomirenje. Nisu se sporazumeli i pobesneli Kečo je sa četiri uboda nožem ubio svoju donedavnu ljubav. Jedna verzija događaja kaže da je bežeći sa mesta zločina, naletio na stanodavca Halila Džambasa, kojeg je istim nožem povredio, nakon čega je pobegao u šumu. Već sutradan je policija organizovala poteru za ubicom iz Žeželova. Umesto Junuza, tih dana pronađeno je samo njegovo pismo upućeno pokojnoj ženi u kome on otvoreno preti smrću i njoj i njenom ljubavniku i svima oni koji su mu "u životu stajali na putu".

Kečo je u svojim izjavama ispričao sve o sebi. "Od najranijeg djetinjstva živeo sam u neimaštini i bedi. Imao sam dva brata i jednu sestru, a živeli smo s majkom, oca nisam zapamtio“, kazao je Kečo, dodajući da je od malih nogu bio prinuđen da radi. U izjavi pisanoj rukom Junuz je opisao moment kada se nešto prelomilo u njemu, nakon čega je počeo krvavi pir.

"Tada sam Rasemi rekao, šta ćemo za ‘ono’. Pod ‘onim’ podrazumevam našu internu tajnu, o kojoj ni pred ovim sudom neću govoriti. Moja majka je imala skromnu penziju, a ja sam imao neke ušteđevine, a bilo je i dukata koji su mi ostali od majke. Sve je to ona potrošila s Atifom. Rasema mi je samo rekla: ‘Tuži me Bogu, ništa ne možeš dokazati.’ Halilu sam kazao: ‘Dođe li nekad Atif Bužo da noći ovde?’, na šta je on ljutito odgovorio: ‘Niko ne noći u mojoj kući, a da ja ne znam.’ Odgurnuo me od sebe i dobio sam udarac po glavi. Sećam se samo da sam izvukao nož iza pojasa, posle toga se ne sećam šta sam radio. Jedino se sećam još jednog udarca u glavu kada sam izlazio iz kuće. Kasnije sam saznao da me je Halil udario nekim daskom u glavu“, pojasnio je Kečo.

junuz-keco.jpg
Foto: Printscreen/ Youtube

Kečo je u svojim iskazima na sudu često napominjao da je do zločina došlo jer ga je njegova supruga Rasema varala s Atifom Bužom, kojeg je, nakon što je nju ubio, pokušao da likvidira ispred njegove kuće. Kao svedok na Kečinom suđenju pojavio se i Bužo.

"Radim u Skupštini opštine Hadžići, a živim u selu Luke kod Tarčina. Živim sa suprugom i dvoje dece koja su stara 10 i 12 godina. Do aprila 1982. odnosi u braku s mojom suprugom Ševalom bili su dobri. Kasnije su se odnosi naglo poremetili, jer sam počeo mnogo da pijem, a Ševala je sumnjala da je varam“, kazao je na sudu Bužo.

U nastavku svog svedočenja Bužo je rekao da je, bez obzira na to što je konzumirao alkohol, vodio računa o porodici. U novembru 1984. u kafani „Barit“ u Tarčinu upoznao je Rasemu, koja je tu radila kao konobarica.

"Tokom prvog kontakta shvatili smo da smo dalji rođaci. Isprva smo se ponašali kao rođaci, a kasnije smo stupili u ljubavnu vezu“, kazao je tada Bužo. Početkom decembra 1984. godine Bužo je sedeo sam u kafani „Barit“ kada je neko na njegovom "renou 4“ izbušio tri gume, a on je kasnije čuo da je to učinio Kečo.

film.jpg
Foto: Printscreen/ Youtube

"S Rasemom sam zadnji put bio 20. marta 1985. godine oko 22 sata. S njom sam se zadržao kratko. Sledeći dan krenuo sam opet do Raseme oko 17.30 sati. Kad sam došao pred kuću, video sam dosta naroda koji se okupio ispred kuće. Kad sam izašao iz vozila, rekli su mi da je Kečo nožem ubio Rasemu", kazao je na sudu Rasemin ljubavnik.

Atifu Buži ništa nije bilo pravo upozorenje; ni svakodnevna potraga policije, ni glasine da ubica ima popis smrti u džepu, ni izričite pretnje u pismu. 15. juna 1985. godine, negde oko 10 sati uveče, Kečo je dva puta upucao Bužu koji je to preživeo.

Tek nakon ovog pokušaja ubistva u Kiseljaku i okolni zavladao je strah od šumskog osvetnika. Punih godinu dana su potere silazile s planine Volujak praznih ruku. Narod je pričao sve više i više, a mediji su sve češće pisali kako se "najsuroviji bosanski odmetnik" prerušava i svakog dana silazi u selo. Kako vešto izmiče psima tragačima jer im daje smrdljivu medveđu mast koje se oni boje, a on to zna jer je u vojsci bio vodič pasa. Pričalo se i kako Kečo zna da provali svaku bravu i da živi po tuđim kućama i vikendicama. Pisalo se kako ga seljaci čuvaju iz straha za vlastiti život jer on uvek sa sobom nosi sačmaricu, pištolj i dve bombe. Navodno je prepravio stari tranzistor pa je prisluškivao poruke s policijskih radio stanica. Jednom je, govore legende, čak i policajcima javio da, kad već stražare u njegovoj kući, "ugase svetla po kući, da mu štede struju".

Kečo je uhvaćen u Budvi 1986. godine i na suđenju je istina izašla na videlo.

Noću je spavao po seoskim štalama, hranio se kod suseda, obično im je govorio da ga ne slede, ali da slobodno jave policiji da je bio kod njih. U Budvu se spustio s određenom ušteđevinom i nadao se da će se i tamo moći skrivati jer je dve godine ranije radio u okolini.

Na suđenju je čak i njegova tašta svedočila.

"Majka sam, ubio mi je dete. Ali ja i sad mislim da je Junuz dobar čovek, dobar muž i dobar otac tuđeg deteta. Rasema i Junuz dobro su živeli dok ona nije srela Atifa. Išla je kud je htela, potrošila je sav Kečin novac i dukate njegove majke, svašta mu je radila. A on je ćutao, radio, dete joj čuvao, ni prstom je nije dirnuo. Kad je shvatio da ga je prevarila, da ju je izgubio, pao mu je mrak na oči. Za njega je to bio smak sveta..."

Kurir.rs/ Express.hr

Foto: Printscreen/ Youtube