Spomenko Gostić bio je najmlađi borac Vojske Republike Srpske koji je se sa samo 14 godina pridružio ratu a odlikovan je i Medaljom zasluga za narod. U martu 1993, tokom granatiranja srpske vojske dečak je teško ranjen da bi na današnji dan, pre 26 godina preminuo i sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju.

Rođen je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu školu pohađao je u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio.

Godine 1992, početkom rata, živio je sa majkom Milenom u selu Jovići nadomak Maglaja. Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta. Na početku rata, tačnije u mjesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine.

"Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde", govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren[ narod se povukao iz Jovića, a Gostić je sa nekoliko vojnika ostao da brani selo. U martu 1993, u granatiranju položaja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Gostić je teško ranjen. Umro je 20. marta 1993. u Jovićima na Ozrenu, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Kurir.rs

Foto: Printscreen/ Youtube