SARAJEVO - U selu Stijena kod Cazina niču kuće koje podižu pripadnici tamošnje selefijske zajednice.

Dnevni avaz ističe da se strahuje da tamo niče "nova Maoča". List podseća da je Islamska zajednica u BiH u februaru 2016. godine takozvanim nezavisnim "para-džematima" ponudila integraciju ili će u protivnom zabraniti njihov rad.

Džemat je osnovna i najmanja organizaciona jedinica pripadnika islamske vere. U aprilu 2016. saopšteno je da je sedam od 29 paradžemata pristalo da se stavi pod okrilje Islamske zajednice, dok su 22 to odbila. Jedan od onih koji su odbili je i para-džemat Stijena kod Cazina.

Meštani tog i okolnih sela javno izražavaju zabrinutost, jer niču nove kuće na zemljištu koje masovno kupuju pripadnici selefijskog pokreta, a put do njihovog mesdžida, centralnog objekta koji koriste za obavljanje molitve, još je makadamski. Glavni imam u Cazinu efendija Said Mujakić kaže da je njima pre tri godine ponuđena integracija, ali da su oni odbili.

"Tada sam im rekao da će ubuduće biti predmet bezbednosnih službi i države. Teško je razgovarati s tim ljudima", kaže Mujakić.

Bajro Kailjković, koji pored svog brata važi za glavnog u ovom para-džematu, na pitanje pravi li se u Stijeni "nova Maoča", odgovara: "Što, zato što imamo brade? Nikoga ne diramo niti nas ko dira. Najbolje je da pričate s našim komšijama pa neka vam oni kažu. Ne vidim ništa sporno u tome da ljudi grade kuće." On dodaje da svako može kupiti zemlju i na njoj graditi šta mu je volja.

"Ne znam zašto nekome smetamo. Mi smo obični ljudi, imamo svoje viđenje i to je to. Ko kaže da se mi moramo ponašati i praktikovati onako kako reis kaže? Ne moramo. I još nešto, odavde niko nije otišao u Siriju. Mi smo spremni svoju državu braniti, uvek", kaže Kailjković.

Na pitanje zašto su se odvojili od džemata, a džamija je svega 500 metara od njihovog mesdžida, Kailjković odgovara: "Ovim ljudima smetalo je kako mi klanjamo i mi smo se sklonili. Našu kuću napravio je naš komšija, jer ga je otac isterao zbog brade."

Sanel Zulić, predsednik Mesne zajednice Stijena je na pitanje da prokomentariše situaciju u mestu rekao da on nije osoba koja bi trebalo to d akomentariše.

"Mislim da mi nemamo nikakvih problema", kratko je odgovorio.

Gornja Maoča je selo u Tuzlanskom kantonu, koje je za vreme rata u BiH bilo je etnički očišćena od svog predratnog srpskog stanovništva i postala uporište vehabija.

Kurir.rs/Dnevni avaz

Foto printscreen Avat.ba