STRUČNJACI O VEZIVANJU DECE U PAZARIĆU: To nije ništa novo, svi žele da sklone te mališane! (FOTO)

Jecaji dece vezane za radijatore i krevete, šake su im zarobljene krpama, na licu modrice - ovo pokazuju fotografije i snimci nastali u centru za brigu o deci sa invaliditetom u blizini Sarajeva.

„Ta deca nisu društveno prihvaćena, jer kada biste pitali te koji su sada zblanuti, rekli bi da nisu spremni da njihovo dete sedi u klupi s mentalno invalidnim detetom", dodaje Erkić.

Federalna poslanica opozicione Naše stranke Sabina Ćudić objavila je fotografije štićenika Zavoda za zbrinjavanje mentalno invalidne dece i omladine u Pazariću.

U Zavodu kažu da fotografije nisu nastale u poslednjih šest meseci i da decu i mlade u ovoj ustanovi ne vezuju.

„Uvek sam tražio da se deca ne vezuju", rekao je direktor Zavoda Pazarić Redžep Salići za Oslobođenje i dodao da su deca verovatno tretirana „na ovaj stravičan način" pre njegovog mandata.

Ćudić je u sredu objavila snimke i fotografije dece iz Zavoda u Pazariću. Na njima se vide deca umotana i vezana u košulje, mladi štićenici sa rukama vezanih iza leđa, kao i deca i mladi vezani rukama ili nogama za radijatore i krevete.

„Ova situacija se može nazvati modernim ropstvom", rekla je Ćudić na konferenciji za medije u sredu.

Poslanica je fotografije objavila nakon posete Zavodu. Al Džazira Balkans objavila je da su fotografije i snimci nastali u proteklih godinu dana.

U Sarajevu su zatim organizovana dva protesta, a najavljena su i okupljanja u Tuzli i Mostaru.

Građani zahtevaju momentalnu smenu upravnog odbora Zavoda u Pazariću, kao i formiranje komisije koju će činiti zdravstveni radnici i predstavnici domaćih i stranih NVO za zaštitu prava dece.

Takođe, traže i 24-očasovni nadzor nad Zavodom, podizanje krivičnih prijava protiv pojedinaca za koje se ustanovi da su radili na štetu dece, kao i izradu plana kako bi zavod počeo da radi sa decom u skladu sa savremenim metodama.

Iz Zavoda u Pazariću oglasili su se demantijem. Kažu da je Ćudić iznela netačne informacije i da tokom jedne kratke posete nije mogla da stekne pravi uvid u funkcionisanje Zavoda.

Navode i da su ustanovu posetile različite i komisije i inspekcije koje je organizovalo ministarstvo.

„One su ustanovile u kojim uslovima žive korisnici i u koji se tretmani sprovode nad njima", pišu u saopštenju ali se ne precizira kakvi su to uslovi.

Oni navode da tokom 2019. godine nije bilo „fiksiranja pacijenata", kao i da fotografije koje je objavila Ćudić nisu zabeležene ove godine.

Saopšteno je i da će se sprovesti interna istraga o postupanju prema korisnicima i da će ispitati ko je fotografije uradio.

Direktor Salić rekao je da fotografije nisu nastale za vreme njegovog mandata. On je na dužnost stupio u aprilu ove godine.

„Nemojte da odnese stanje u Pazariću u pogrešnom pravcu, da se sakrije korupcija, a da ovo izađe na videlo", rekao je Salić.

Poslanici parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine o stanju u Zavodu u Pazariću i u drugim ustanovama raspravljaće na sednici zakazanoj za 4. decembar.

Iz Unicefa su saopštili da već godinama sarađuju sa bosanskim institucijama kako bi se trenutni sistem brige o deci sa invaliditetom preobratio u sistem podrške porodicama.

„Za svako dete, porodično okruženje je jedino pravo okruženje u kom može razviti potencijale i napredovati, bez obzira na to o kakvom se obliku fizičkih ili mentalnih teškoća radi.

„Nijedno dete nikad ne bi smelo biti u situaciji kakvu smo u medijima videli", saopšteno je iz Unicefa.

Kotur-Erkić kaže da se „mučenje dešava svaki dan u godini" i da bi ustanove poput Pazarića trebalo zatvoriti, a deci i omladini obezbediti život van institucija.

On kaže da situacija „nije ništa bolja" ni u nekim drugim ustanovama u Bosni, a da su ipak neke institucije stanje u Pazariću ocenile pozitivno.

„Slušali smo kako je stanje u zavodima bolje, da su zidovi okrečeni u vesele boje", kaže Kotur-Erić.

Aleksandra Ivanković, pravnica iz Banja Luke koja je pred sudom za ljudska prava u Strazburu zastupala lica sa invaliditetom, na Fejsbuku je napisala da „Pazarić i slični postoje decenijama".

„To su mahom ustanove u kojima se deca i odrasli sa kompleksnim potrebama skladište, i održavaju na životu podalje od nas - 'zdravih, pravih i normalnih'.

„Potresne fotografije koje se od juče vrte po medijima nisu ništa novo (bar meni i kolegama koje se ovom problematikom bave decenijama) i iskreno, iznenađena sam da vas ima još iznenađenih na takve prizore", napisala je Ivanković.

Haris Haverić, direktor Sumero centra za podršku osobama sa invaliditetom, kaže da je u institucijama poput zavoda u Pazariću smešteno 3.000 osoba.

On navodi da je pre sedam godina, ombudsman predstavio izveštaje o uslovima u kojima štićenici žive i da je tada otkriveno „da su uslovi u zavodu gori nego u zatvoru".

Sumero je nevladina organizacija koja pomaže deci i omladini sa kompleksnim potrebama da žive van institucija.

Haverić navodi da su aktivisti „uspeli da iz istih izvedu 100 ljudi u četiri kantona".

„To su momci i devojke iz Sarajeva, Bugojna, Tuzle koji su sada zaposleni, koji se druže, zaljubljuju. Ostvarena su im osnova ljudska prava", kaže on.

Dodaje da su najmanje krivi zaposleni u zavodu, psiholozi i sestre, već „uprava, nadzor i Vlada."

„Na kraju krajeva, to nije naš posao, već njihov koji oni ne obavljaju kako treba", kaže Haverić.

Smatra da se „nakon ovog šoua sa fotografijama koje su isplivale" ništa neće dogoditi, jedino da će se možda podići svest građana o tome odakle ta deca tu uopšte.

„Deca će i dalje ostati tamo, jer sistem ne valja", kaže Haverić.

Kurir.rs/BBC
Foto: EPA