Arapski državljani koji masovno kupuju nekretnine u BiH do sada s stekli vlasništvo nad više od 15 miliona kvadratnih metara zemlje i stotinama stanova u Sarajevu, izveštava Centar za istraživačko izveštavanje (CIN).

Imovina samo u Sarajevskoj županiji de fakto su u vlasništvu građana Bliskog Istoka i Severne Afrike i pokrivaju 2150 fudbalskih igrališta, što predstavlja 15,3 miliona kvadratnih metara zemlje, dok se manji dio površine odnosi na 524 stana, izvestio je CiN, agencijaspecijalizovana je za izveštavanje o stanju pravde i imovinskim pitanjima.

U proteklih sedam godina, sva ta imovina registrovana je sa 160 kompanija u vlasništvu državljana Saudijske Arabije, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Jordana, Sirije, Egipta, Libije i drugih zemalja.

Osnovali su kompanije u BiH da kupuju nekretnine putem njih, zaobilazeći zakonska rešenja koja sprečavaju strane državljane da poseduju nekretnine u BiH, osim ako ne postoji recipročni sporazum između BiH i zemalja iz kojih dolaze.

CIN podseća da je "napad" na nekretnine u BiH počeo 2012. godine, ističući da je to očigledno odgovor arapskih kupaca "na pozive nekih bh. političara". Masovna kupovina, prema informacijama koje poseduju javni beležnici zaduženi za sastavljanje kupoprodajnih ugovora, posle je trajala pune četiri godine da bi stagnirala.

Arapski investitori uglavnom su kupovali zemljište u ruralnim sredinama najavljujući izgradnju odmarališta s vilama, dok su u urbanim sredinama kupovali zemljište za izgradnju višespratnica i hotela.

Do početka 2019. u Federaciji BiH registrovano je nešto više od 1600 kompanija u vlasništvu arapskih državljana. Većina ih je u sarajevskoj županiji i uglavnom imaju po jednog zaposlenog, a 70 posto njih ima minimalni kapital od dved hiljade konvertibilnih maraka, odnosno oko hiljadu evra.

Uprkos činjenici da mnoge takve kompanije poseduju vredne nekretnine, istraživanje CIN-a pokazuje da ne preuzimaju ta sredstva u svom kapitalu.

Direktor Ureda za vanjske poslove BiH Slobodan Ujić rekao je da veliki broj arapskih državljana boravi u BiH s turističkim vizama, izdatim za period od aprila do oktobra, a zatim se vraćaju u svoje zemlje.

Istraživanje službe 2015. godine pokazalo je da od 691 anketiranih kompanija, koje su uglavnom u arapskom vlasništvu, 469 nije bilo na registrovanim adresama. Istraživanje je takođe pokazalo da 158 vlasnika preduzeća uopšte nije imalo regulirano prebivalište u BiH.

Kurir.rs/Index.hr
Foto: EPA

NE PROPUSTITEBosna i HercegovinaARAPI DIVLJOM GRADNJOM OSVAJAJU BIH: Dozvole ne traže, od inspektora ne beže, opštine strahuju od rušenja! (VIDEO)
2107839-profimedia0132823030-edit23.jpg