Posle objavljenog teksta o pevaču Marku Perkoviću Tompsonu u nemačkom Frankfurter Algemajne Cajtungu (FAZ) hrvatski mediji su prihvatili tvrdnju pevača da je "zabranjen" njegov ceo intervju, a sada se oglasio i sam autor, nemački novinar Mihael Martens.

Zapravo je sve, navodi se, počelo kao tipična vest za letnje medijsko doba "kiselih krastavaca" kad ni iz čega treba stvoriti skandal koji će prodati novine: nemački tabloid Bild je prošle nedelje javio da je njihov fudbalski reprezentativac Manuel Nojer u Hrvatskoj zatečen kako u jednom baru na plaži kod Dubrovnika, između ostalih i sa njegovim prijateljem Tonijem Topalovićem iz Bajerna, peva pesmu "Lijepa li si".

Da li je to znak da je i nemačka fudbalska zvezda sklona ekstremno desnim stavovima za koje se optužuje autor te pesme, Marko Perković Tompson, pita Dojče vele i navodi da je to bio povod za FAZ da objavi opširan tekst njihovog dopisnika iz regiona, Mihaela Martensa, pod naslovom "Beli prsluk, crna košulja".

Osnov članka je razgovor koji je nemački novinar još prošle godine vodio sa Markom Perkovićem u njegovom rodnom selu Čavoglave.

U tekstu Martens piše o svom iznenađenju da je Tompson uopšte bio spreman da razgovara s nekim stranim novinarom i da je uopšte došlo do intervjua.

Dogovor je bio da nemački novinar može Perkovića da pita šta god želi, ali da Tompson želi da autorizuje intervju pre nego što bude objavljen.

Tompson Nemcima nevažan

Martens za DW kaže da je to bio tehnički problem za jedan nemački list, pa je na jedvite jade uspeo da izdejstvuje i "dobije" čitavu stranicu novina za tekst o pevaču iz Hrvatske koji je, kako kaže, Nemcima potpuno nevažan.

Još gore, objasnio je, čitav intervju s Perkovićem je dugačak 11 stranica i prepun je ponavljanja i iznošenja jednostavno netačnih činjenica, posebno kada je reč o pozdravu "Za dom spremni".

Tompson, rekao je Martens, uporno tvrdi da su u devedesetim tako u Hrvatskoj "svi pozdravljali" i da za vreme Tuđmana "niko nije imao ništa protiv" takvog pozdrava koji je, čak i ako potiče iz doba bana Jelačića, nepovratno zatrovan u dobu NDH.

Autor Mihael Martens je takođe morao da dopusti i znatno skraćivanje teksta: iako se i ovako proteže preko čitave stranice nemačkog lista, on je u izvornom obliku bio još mnogo duži i u njemu se trudi da stavi u kontekst vremena i Domovinskog rata i Čavoglave i patriotska osećanja koji su nastali posle napada JNA na Hrvatsku i okupacije trećine njenog područja.

Ali, to je mnogima u Hrvatskoj malo teže da shvate: koga to u Nemačkoj uopšte još zanima?

Tako je onda i došlo do dogovora sa uredništvom lista: u štampanom izdanju će biti objavljeno kraće izdanje, a kompletan tekst i razgovor sa Tompsonom će se pojaviti u internet-izdanju lista FAZ.

Link na taj članak su objavili i neki hrvatski mediji - ali tu postoji drugi problem: sve je to vidljivo samo pretplatnicima digitalnog izdanja FAZ, dakle onima koji plaćaju čitanje tih članaka.

Ostalima taj sadržaj neće biti dostupan - ali nikad nije bio "zabranjen" kao što tvrdi Perković, kaže Martens za DW.

O ostatku celovitog teksta "Beli prsluk, crna košulja" Mihaela Martensa će, navodi se, svako imati svoje mišljenje: da li nemački novinar Tompsona "gura" u crnu košulju ustaških legija?

Jer, uprkos pesmama i poznatim stavovima tog pevača, on ipak, bar u razgovoru s nemačkim novinarom, što se vidi iz celovitog teksta intervjua koji je objavilo više hrvatskih medija, osuđuje zločine počinjene za vreme NDH, smatra Dojče vele.

Kurir.rs/Dojče vele