Najviše ih je iz Pakistana i to 26,9 posto, zatim iz Avganistana 26,3 posto, Maroka 15 posto, Bangladeša 6,1 posto i Iraka 5,8 posto.
Sa ostalim državljanstvima je 19,9 posto.
U odgovoru na poslaničko pitanje iz te službe su saopštili da najveći problem sa kojim se susreću jeste da migranti ne poseduju identifikacione dokumente, zbog čega je otežano utvrđivanje njihovog identiteta.
U takvoj situaciji, navode, služba od njih uzima biometrijske podatke i fotografiše ih, a nakon toga inspektori utvrđuju načine ulaska i boravka u zemlji.
"U vezi s ovim problemom od nadležnih organa u Avganistanu Služba je informisana da nemaju kompjuterizovanu bazu podataka o svojim državljanima kako bi mogli utvrditi identitete, ali da na osnovu dostavljenih otisaka prstiju mogu proveriti baze samo za osobe koje se vode u bazi počinilaca krivičnih dela".
Iz Ambasade Avganistana navode da je uslov za prihvat njihovih državljana njihov dobrovoljni povratak u njihovu matičnu zemlju, kazali su iz Službe za poslove za strancima.
"Kada je reč o državljanima Pakistana, služba je došla do podataka da je Parlament Pakistana razmatrao mogućnost pomoći njihovim državljanima koji žele dobrovoljno da se vrate, dok za one koji ne iskazuju dobrovoljnost Pakistan nije spreman da sarađuje u postupku utvrđivanja identiteta i povratka u matičnu zemlju", ističu iz te službe.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
