Regionom je odjeknula vest da je Momčilo Krajišnik izgubio bitku sa koronavirusom u 75. godini.

Krajišnik je rođen je 20. januara 1945. godine u Sarajevu. U istom gradu je završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu. Bio je jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) i uz Radovana Karadžića važio za jednog od najuticajnijih političara u Republici Srpskoj.

U politiku se uključio kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije ”Energoinvest”. Na izborima 1990. bio je izabran za poslanika na listi SDS, a odmah zatim i za predsednika Narodne skupštine BiH. Bio je predsednik Skupštine SR BiH od 21. decembra 1990. do 7. aprila 1992. godine.

Na funkciji prdsednika parlamenta pokazao se kao vrlo vešt, strpljiv i uporan parlamentarac. Bio je poznat po dugim taktičkim pauzama, kojima je često prekidao napetu atmosferu i burne polemike među poslanicima nacionalnih stranaka. I u višenacionalnoj javnosti je stekao reputaciju staloženog i miroljubivog srpskog političara.

Nakon višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, Krajišnik je 25. oktobra 1991. izabran i za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH. Istu funkciju, ubrzo preimenovanu u predsednik Narodne skupštine RS, obavljao je sve do prvih posleratnih izbora 1996. godine.

Bio je učesnik mirovnih pregovora o BiH u Dejtonu 1995. godine. Specijalni američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk kasnije ga je opisao kao "Gospodin Ne", jer je bio beskompromisan tokom pregovora.

screenshot-2.jpg
Foto: Happy printscreen

Uhapšen je 3. aprila 2000. po poternici Haškog tribunala.

Dana 27. septembra 2006. je proglašen krivim za istrebljenje, ubistva, progone na rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i za zločine protiv čovečnosti i to u 35 opština, uključujući Zvornik, Banjaluku, Prnjavor, Bijeljinu, Bratunac, Bosansku Krupu, Sanski Most, Trnovo i Sokolac.

Osuđen je na 27 godina zatvora, a 17. marta 2009. mu je Haški sud smanjio kaznu na 20 godina zatvora. U presudi Tribunala se, uz ostalo, navodi da je tadašnja Srpska demokratska stranka (SDS) krajem oktobra 1992. godine osnovala ratnu skupštinu bosanskih Srba na čelu sa Krajišnikom.

profimedia0020441829-krajisnik-solana.jpg
Foto: Profimedia / IGOR DUTINA / AFP

Ostale su upamćene njegove reči o stvaranju RS. U jednom od intervjua pre nekoliko godina ocenio je i budućnost BiH.

"Za nastanak RS, imali smo među "saveznicima" Boga na nebu, narod na zemlji i Srbiju, koju je tada vodio Slobodan Milošević. O njemu moram da kažem da je bio veliki državnik, ali i da je bio pod velikom anatemom zbog rata u BiH. Nismo se uvek slagali, i to nije tajna" rekao je tada Krajišnik za Novosti.

On je naglasio i da se u Dejton nije išlo "da nešto damo, nego da dobijemo".

profimedia0356085430-krajisnik.jpg
Foto: Profimedia / ELVIS BARUKCIC/ AFP

"Posle ofanzive NATO, Armije BiH i Hrvatske vojske, u jesen 1995. RS je raspolagala sa 43 odsto teritorije Bosne, a išli smo da dobijemo 49 odsto. Zato smo, na incijativu Miloševića, a uz blagoslov SPC, formirali zajednički pregovarački tim koji je imao javnu i tajnu agendu. Jedan od ciljeva je bio i da nam se vrati deo teritorije iz krajiških opština koje su "pale", rekao je.

A na konstataciju da su musilimani stalno govorili da je vreme radilo za njih, dodao je:

"Radilo bi za njih da su 1991. pristali da ostanu u Jugoslaviji umesto što su odabrali rat. Danas u Bosni, prema međunarodnom ugovoru, imate i dva naroda koja su protiv BiH kakvom je vide unitaristi u Sarajevu. Prirodno je i normalno da narod u RS gleda u Srbiju, a Hrvati u Zagreb. Bosna i Hercegovina je država koja se održava na silu, a entitetska granica koja je postavljena u Dejtonu je "psihološko čudo", objasnio je tada Krajišnik.

Kurir.rs / Novosti, Wikipedia, Foto: Profimedia/ ELVIS BARUKCIC/ AFP