LAVROV: Ponižavajuće je da Bosna i Hercegovina i dalje bude pod spoljnim nadzorom

"Ne prepoznajemo nikakvu praktičnu potrebu za visokim predstavnikom, njegova funkcija je odavno iscrpljena", kaže ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opisujući situaciju u BiH.

Šef ruske diplomatije odnose sa Bosnom i Hercegovinom ocenjuje kao prijateljsko partnerstvo uz napomenu da će sledeće godine biti obeleženo 25 godina od njihovog uspostavljanja.

"U relativno kratkom periodu zajedničkim naporima zaista smo uspeli da izgradimo stabilan sistem veza zasnovanih na pragmatizmu, obostranom poštovanju, uzajamnom razumevanju o velikom broju pitanja. Nemamo nerešenih problema. Jednoglasno podržavamo nedopustivost revizije opšteprihvaćenih rezultata Drugog svetskog rata, dosledno se protivimo bilo kojim formama i manifestacijama neonacizma. Razvija se praktična saradnja. Rusija, kao što je poznato, jedan je od vodećih spoljnotrgovinskih partnera BiH te se nalazi među prvih deset zemalja po obimu direktnih stranih ulaganja u lokalnu privredu. Rusija je pouzdan snabdevač prirodnim gasom za BiH. Zauzvrat, naše tržište je otvoreno za voće i povrće, raste interes prema sadnicama voćarskih kultura proizvedenih u BiH, nastavlja se rad na obezbeđenju isporuka mesa i mlečnih proizvoda. Uspostavljena je kulturna i humanitarna saradnja na mnogim poljima. Naime, jačaju se veze u sferi obrazovanja, organizuju se koncerti, izložbe i drugi događaji“, kaže Lavrov za Glas srpske.

On napominje da Rusija, kao jedna od država garanata Mirovnog sporazuma potpuno podržava dejtonski status Republike Srpske i njena ustavna ovlašćenja.

Govoreći o Dejtonskom mirovnom sporazumu Lavrov napominje da se Rusija kao garant sporazuma zalaže za njegovo poštovanje, ali podseća da se danas mogu čuti razmišljanja da on nije zamišljen kao dugoročni projekat i da ga je potrebno menjati, prilagođavati nekim šemama, kao i da se takve priče obično pokreću iz inostranstva.

"Očigledno je da su pravila utvrđena u Mirovnom sporazumu 1995. godine u suprotnosti sa nečijim interesima i sprečavaju sprovođenje smernica koje se nameću spolja. Nikako to ne smatramo dovoljnim razlogom za razgovor o reviziji Dejtona koji već četvrt veka uspešno obezbeđuje mir, bezbednost i stabilnost u Bosni i Hercegovini i regionu u celini.

Štaviše, trajna vrednost Mirovnog sporazuma leži u činjenici da je on precizirao osobine unutrašnjeg uređenja BiH, utvrdio ustavni položaj dva entiteta, razgraničio sfere odgovornosti među nivoima vlasti, garantovao jednak status tri konstitutivna naroda, obezbedio verifikovanu šemu za ostvarivanje njihovih nacionalnih prava, uključujući pravo veta radi zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Zadiranje u ove temeljne postulate znači podrivanje osnova državnosti BiH. Rusija, kao jedan od garanata Mirovnog sporazuma, zalaže se za bezuslovno poštovanje njegovih osnovnih ustavnih načela i poziva sve partnere u BiH i inostranstvu da učine isto. Bilo kakve promene su prihvatljive isključivo kao rezultat ravnopravnog dogovora između tri konstitutivna naroda u skladu sa propisanom procedurom. Ono što zaista treba da bude revidirano, to je prisustvo Kancelarije visokog predstavnika. Niko ne može osporiti činjenicu da je ovaj mehanizam spoljne kontrole bio zamišljen kao čisto privremena mera. Postoji čak i temeljna odluka o njegovom ukidanju, koja je donesena još 2006. godine, ali njena implementacija stalno se odlaže pod različitim izgovorima. Ne prepoznajemo nikakvu praktičnu potrebu za visokim predstavnikom, njegova funkcija je odavno iscrpljena. Postoji čak i nešto ponižavajuće u tome da suverena i nezavisna BiH, koja je bila nestalna članica Saveta bezbednosti UN i predsedavala Komitetu ministara Saveta Evrope, i dalje ostaje pod spoljnim “nadzorom”. Vreme je da se to privede kraju. Sva odgovornost za budućnost zemlje pripada samo njenim narodima“, objašnjava Lavrov.

Kurir.rs/Glas srpske/Sputnik