MASAKR U DOBROVOLJAČKOJ 29 GODINA ČEKA KAZNU: 42 vojnika ubijena, 71 ranjen a 207 ZAROBLJENO I MUČENO!

Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koja se mirno povlačila, već 29 godina nema sudski epilog, a dok porodice stradalih čekaju pravdu, oni koji su preživeli ovaj zločin svojim ispovestima ne dozvoljavaju da se on zaboravi.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović kaže da postoje nezvanične potvrde da je istraga u predmetu "Dobrovoljačka" otvorena, ali da se Tužilaštvo nikada nije javno o tome izjasnilo.

U Dobrovoljačkoj ulici su 3. maja 1992. godine ubijena 42 vojnika tadašnje JNA, ranjen je 71, a 207 njih je zarobljeno i mučeno u logorima.

Ispovest preživelog

Poručnik Željko Pantelić, koji je ranjen, a dan kasnije zarobljen tokom mirnog povlačenja u Dobrovoljačkoj, potom mučen i zlostavljan, podsetio je na detalje požrtvovanja i stradanja golobradih mladića te 1992. godine.

Kako je rekao, rešio je da ispriča priču o "nečoveštvu i beščašću gde su mrtvi ponovo ubijani i ponižavani. Priču o ratnom zločinu za koji niko nije odgovarao, a o kojem je dugo prikupljao svedočenja onih koji su preživeli masakr kod Skenderije.

Naredba generala Kukanjca

Sve je počelo kada je kapetana prve klase Marka Labudovića, koji je bio u Vojnoj bolnici Sarajevo 2. maja pozvao general Milutin Kukanjac i zatražio od njega da pomogne ljudima koji su upali u zasedu kod Doma JNA.

"Labudović je govorio da ne može da to učini jer nema čime i da će ljudi izginuti. Kukanjac je rekao da će zvati Ejupa Ganića i Aliju Delimustafića da propuste kolonu, ali je Labudović odbio da šalje ljude. Nakon toga ga je pozvao pukovnik Milan Šuput, komandant 65. zaštitnog motorizovanog puka u čijem sastavu je bio i Diverzantski odred. Iako svestan u šta se upušta, Labudović nije mogao da ne reaguje na vapaje kolega i vojnika iz jedinice. Za nekoliko minuta 13 ljudi u pancirima bez zaštitnih ploča bilo je postrojeno u dvorištu Vojne bolnice. Kazao je: "Vojsko, naši drugovi iz jedinice su uleteli u zasedu. Krećemo u Dom JNA da izvučemo ranjene i poginule. Ako ima neko ko ne želi da ide, neka istupi". Niko nije istupio" priča Pantelić.

Kolona sa dva pincgauera i dva saniteta krenula je žureći da što pre stigne do ranjenika.

"Na Skenderiji je nasred raskrsnice čekao BMW sarajevskog kriminalca Juke Prazine sa upaljenom rotacijom. Na suvozačevom mestu sedeo je čovek sa kamerom i snimao dolazak kolone. Ulica prema Skupštini RBiH bila je zatvorena ježevima, a na ulici su se nalazili poprečen "tamić" i folksvagen Džeta. Ulaskom kolone u raskrsnicu na Skenderiji, BMW je skrenuo u sporednu ulicu. U ulici Obala vojvode Stepe na šinama su se nalazila tri prazna tramvaja. Kada je prvi pincgauer došao naspram tramvaja, odjeknuo je pucanj" preneo je Pantelić svedočenje preživelih.

Prva žrtva

Pucnjem iz zgrade na uglu ubijen je Obrad Gvozdenović koji je vozio pincgauer.

"U tom momentu ispred zgrade se pojavljuje čovek sa ručnim bacačem raketa. Poručnik Ivica Cvetković ga eliminiše. Labudović iskače ispred vozila i sa podignutim rukama maše da se prekine paljba. Vojnici jasno čuju komandu: "Prekini paljbu!" Cvetković prestaje da puca. Labudović korača ulicom desetak metara sa podignutim rukama vičući: "Ne pucajte!" Tada ga pogađa prvi metak" ističe Pantelić.

Iz zgrade naspram parka i zgrada na uglu u klasičnoj potkovici počinje unakrsna vatra po koloni.

"Vojnici iskaču iz drugog pinca. Prvi pinc pogađa neka eksplozivna naprava. Vojnici, poranjavani još na vozilu, iskaču i zaležu pod tramvaj, a na karoseriji ostaju Cvetković i Milan Pejić. Pejić rešeta BMW. Sa drugog pinca dejstvuje vodnik Dragan Matić. Labudović uspeva da se podigne i ponovo viče: "Ne pucajte", ali ga ponovo pogađaju" dodaje Pantelić.

Dragoslav Nikolić i Radoš Pajević su ranjeni. Vozač drugog saniteta, civilno lice, iskače iz vozila i koritom Miljacke trči ka Ajfelovom mostu gde ga hvataju muslimanske snage. Cvetković pokušava da odbrani grupu, a Matića pogađaju u kuk.

"Iako višestruko izranjavani, svi vojnici se herojski bore. Počinje vatra i sa suprotne obale, sa hale Skenderija. Nakon 15 minuta diverzanti više nisu pucali jer nisu imali municije. Ubijali su ih ranjene jednog po jednog kao na strelištu. Labudović ponovo viče: "Ne pucajte, predajemo se!", na šta muslimani još jače osipaju paljbu" naglasio je Pantelić.

Pomoć stiže kasno

Vatra je bila toliko jaka da su vozila i tramvaji počeli da gore.

"Labudović traži pomoć putem motorole. Zove u pomoć bilo koga. U zapaljeni pinc Dragan Lazukić ubacuje puške i on i Matić puzeći počinju povlačenje, ali nailazi kamion sa koga pucaju na njih i ranjavaju ih obojicu. Oko tramvaja počinju da padaju i minobacačke granate. Na suprotnoj strani Miljacke pojavljuje se jedan od tri tenka koja je, ponovo po naređenju Kukanjca, general Vojislav Đurđevac poslao iz Lukavice da pomognu diverzantima u izvlačenju. Od ta tri tenka, poslata bez ikakve podrške, samo se jedan probio do Skenderije" priča Pantelić i dodaje:

"Pošto je i komanda 2. vojne oblasti napadnuta, Kukanjac u panici naređuje Vojnoj policiji u kasarni "Viktor Bubanj" da se sa tri transportera na svaki način probiju od Švrakinog naselja do Bistrika. Starešine i vojnici su sa jednim guseničarom i dva oklopna vozila-točkaša uspeli da stignu do Skenderije. Ranjene Matića, Lazukića i Nikolića uspevaju da uvuku u transporter".

Prošlo je nekoliko sati i vozila su izgorela. Glamočić od rane ne može da diše. U ranjenog Pejića puca čovek u civilu.

"Posle nekog vremena ulicom nailazi stariji čovek. Pejić ga moli da ga spasi. Čiča se saginje i pomaže Pejiću da izađe na ulicu. Nakon toga ga jedan čovek vozi u bolnicu Koševo. Labudović je ležeći izranjavan kod Ajfelovog mosta, putem motorole psovao i Kukanjca, i UNPROFOR, i muslimane koji su mu pobili vojsku, govoreći da im neće pasti živ u ruke. Jedan od kolega nagovarao je Labudovića da odustane od namere da se ubije, ali mu je on rekao da je kasno" veli Pantelić.

Predveče je zarobljen i vozač saniteta Dragan Glamočić.

"I pored više pokušaja da tela ubijenih budu pokupljena, muslimani to nisu dozvoljavali. Ugljenisana tela prikazivana su danima na svim svetskim televizijama, većinom uz komentar TV Sarajevo da su diverzanti krenuli da zauzmu Predsedništvo RBiH, a da se narod spontano organizovao i sa lovačkim naoružanjem branio suverenitet" kaže Pantelić i dodaje da su tela ubijenih i ranjenici razmijenjeni nakon sporazuma nekoliko dana kasnije.

Ubistvo Kastratija

Poručnik Nihad Kastrati je, kaže Željko Pantelić, pretrčao park i došao do komandira Vojne policije muslimanskih snaga Ismeta Bajramovića - Ćele.

"Po jednoj verziji imao je uperen pištolj u njega, a po drugoj pištolj nije ni vadio iz futrole. U obe verzije tražio je od Ćele da svojim ljudima naredi da prekinu paljbu i dozvole povratak grupe u Vojnu bolnicu. U obe verzije ga ubijaju s leđa" kaže Pantelić.

Ganić naredio masakr

Ključni svedok zločina i pripadnik kolone koja je napadnuta u Dobrovoljačkoj, general JNA u penziji Dušan Kovačević rekao je svojevremeno da je direktnu naredbu dao Ejup Ganić.

"Direktnu naredbu su dali Ganić i komandant Štaba odbrane TO. Sve je bilo pod njihovom komandom. Ta komanda za napad je snimljena, ona postoji kao i mnogi drugi dokazi. Kada se vodio taj razgovor, Ganić je rekao lično generalu Milanu Aksentijeviću, koji je bio posrednik između nas u komandi i Ganića, da smo mi zarobljenici i da nemamo šta da tražimo, nego samo da prihvatimo uslove koje je on (Ganić) postavio. Postoje i snimci gde on to javno kaže. On je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao: Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN", kazao je Kovačević.

Kurir.rs / Glassrpske.com

Foto: YouTube prtscr / RTRS