ZAGRLJENI OTIŠLI I U SMRT Sarajevski Romeo i Julija poginuli su pre 28 godina, a za ovaj zločin ni do danas niko nije odgovarao

Njihova zagrljena tela ležala su sedam dana na mostu Vrbanja.

Njihova zagrljena tela nedelju dana su ležala na ničijoj zemlji. Ni Unprofor nije smeo ili nije hteo da ih evakuiše. Učinila je to Vojska Repubike Srpske. Admira i Boško sahranjeni su u Republici Srpskoj, da bi nakon rata njihova tela bila prenesena na sarajevsko groblje "Lav".

Nažalost, ni do danas za ubistvo Boška i Admire niko nije odgovarao

Kako je ova velika i tragična ljubav počela?

Boško i Admira rođeni su 1968. godine. Upoznali su se na Olimpijadi 1984. Nakon kraćeg druženja, prijateljstvo je preraslo u ogromnu ljubav, a kao kruna svega bile su i pripreme za venčanje.

Godine 1986. od srčanog udara umro je Boškov otac. Njega potom šalju na služenje vojnog roka u Srbiju. Ipak, ni to ih nije razdvojilo. Pisali su jedno drugom svaki dan.

Ovo su rečenice iz njihovih pisama:

"Moja najdraža Admira,

Svaku noć kada legnem u krevet ne mogu zaspati jer mislim na tebe. Ljubavi moja, ti si jedina sreća koju imam..."

"Moja draga ljubavi,

Sarajevo noću je najlepša stvar na svetu. Možda bih mogla živeti negde drugde, ali samo ako bih bila naterana. Još je samo malo vremena preostalo do trenutka kad ćemo opet biti zajedno. Nakon toga, baš nas ništa neće moći razdvojiti...“

"Moja najdraža Admira,

Tako mi mnogo nedostaješ i ne mogu ti ni opisati rečima. Sada, sav moj život svodi se na dan kada ću odslužiti rok i videti te opet...“

Ljubav jača od smrti

Kada je zbog rata Bošku život u Sarajevu postao težak, odlučili su zajedno da napuste grad.

Iako je sve bilo dogovoreno, prelazak preko mosta na Vrbanji, 18. maja 1993. godine, za njih je bio koban.

Prvi metak pogodio je Boška, a drugi Admiru. Iako smrtno ranjena, Admira je uspela da dopuzi do Boška i zagrli ga. Nekoliko minuta kasnije izdahnula je pored njega.

Dve strane su osam dana raspravljale ko će preuzeti tela i međusobno su se optuživali za smrt Boška i Admire. Nije bilo motiva. Nije bilo logike. Nije bilo razloga.

Admirini roditelji i Boškova majka mnogo puta su do sada govorili o svojoj deci. Iz arhivskog materijala RSE izdvajamo reči Admirinih roditelja, Zije i Nedrete Ismić: "Stalno je govorila: ‘Zar misliš da je pošteno da on ide sam, a da ja ostanem? To da pođe bila je njena odluka. Mislila je da je ljubav jača i od smrti".

Kurir.rs