NA SNAGU STUPA ODMAH Incko nametnuo izmene zakona kojim se zabranjuje i kažnjava svako negiranje genocida u BiH

Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je dopune o Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

Tekst izmena Kaznenog zakona koje je nametnuo Incko sada glase:

U Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine u članku 145a, iza stavka (1), dodaju se novi stavci od (2) do (6), koji glase:

"(2) Ko javno podstrekne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv skupine osoba ili člana skupine određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovijest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja kazneno delo iz stavka (1) ovog člana,

kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.

(3) Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravomoćnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. augusta 1945. ili Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog kaznenog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv skupine osoba ili člana skupine određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovijest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao potaknuti na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve skupine osoba ili člana takve skupine, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

(4) Ko kazneno delo iz stavka od (1) do (3) ovog članka izvrši tako da javnosti učini dostupnim ili joj distribuira letke, slike ili druge materijale, kazniće se kaznom zatvora od najmanje jedne godine.

(5) Ako je kazneno delo iz stavka od (1) do (3) ovog članka počinjeno na način kojim se može poremetiti javni red i mir ili je preteće, zlostavljajuće ili uvredljivo, počinitelj će se kazniti kaznom zatvora od najmanje tri godine.

(6) Ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što su ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registrira naziv po ili prema osobi osuđenoj pravomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili na bilo koji način veliča osobu osuđenu pravomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine.”

Stav (2), koji postaje stav (7), menja se i glasi: "(7) Počinitelj kaznenog dela iz stavka od (1) do (4) ovog članka, koji je zvaničnik ili odgovorna osoba ili zaposleni u instituciji vlasti ili bilo kojem organu koji se finansira putem javnog budžeta, kaznit će se kaznom zatvora od najmanje tri godine.”

Obrazloženje odluke

"Koristeći se ovlastima koje su mi date člankom V Aneksa 10 (Sporazum o civilnoj provedbi Mirovnog ugovora) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, prema kojem je visoki predstavnik konačni autoritet u zemlji u pogledu tumačenja spomenutog Sporazuma o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora; i posebno uzevši u obzir član II. 1. (d) navedenog sporazuma, prema kojem visoki predstavnik pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u iznalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi s civilnom provedbom”, naveo je Incko.

Pozivajući se na stav XI.2 Zaključaka Veća za sprovođenje mira, koje se sastalo u Bonu 9. i 10. decembra 1997. godine, u kojem je Veće za sprovođenje mira pozdravilo nakanu visokog predstavnika da upotrebi svoj konačani autoritet u zemlji u pogledu tumačenja Sporazuma o civilnoj provedbi Mirovnog ugovora kako bi pomogao u iznalaženju rešenja za probleme, kako je prethodno rečeno, "donošenjem obavezujućih odluka, kada to bude smatrao neophodnim", u vezi s određenim pitanjima, uključujući (u skladu s tačkom (c) ovog stavka) i "mere u svrhu osiguranja sprovođenja Mirovnog sporazuma na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine i njenih entiteta";

Podsećajući takođe da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u više navrata potvrdilo svojim rezolucijama donetim na temelju poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija da uloga Visokog predstavnika kao konačnog autoriteta u zemlji glede provedbe Aneksa 10. Dejtonskog mirovnog sporazuma uključuje “ovlašćenje za donošenje obvezujućih odluka kada oceni da je to neophodno o pitanjima koja je Veće za sprovođenje mira razmatralo u Bonu 9. i 10. decembra 1997. godine”;

Imajući u vidu izjavu Upravnog odbora Saveta za provedbu mira donetu u junu 2015. godine, u kojoj je ovaj odbor potvrdio da se genocid u Srebrenici, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni u toku sukoba u Bosni i Hercegovini ne smu zaboraviti ili poricati;

Napominjući da se u preambuli Ustava Bosne i Hercegovine, koja čini sastavni dio Opšteg okvirnog sporazuma za mir, izražava odlučnost “da se osigura puno poštovanje međunarodnog humanitarnog prava;“

Prisećajući se da je SB UN u Rezoluciji 808 (1993), kojom je uspostavljen Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju, iskazalo svoju uverenost da je potrebno uspostaviti poseban sud za procesuiranje osoba koje su počinile masovna ubistva i "etničko čišćenje" te da će takva procesuiranja doprinijeti obnovi i održavanju mira;

Pozivajući se na pravomoćne presude Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju i pravomoćne presude Odeljenja za ratne zločine.

Svesni činjenice da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i odgovornosti te da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam ili otvoreno negiranje genocida, zločinȃ protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravomoćnim sudskim odlukama ugrožavaju vladavinu prava i predstavljaju direktnu prepreku miru, pomirenju i izgradnji poverenja i na kraju ugrožavaju izglede za sigurnu, mirnu budućnost Bosne i Hercegovine;

Duboko zabrinuti zbog toga što istaknuti pojedinci i javne vlasti u Bosni i Hercegovini i dalje poriču da su akti genocida, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini bili počinjeni tokom oružanog sukoba, što pojedinci i organi vlasti javno dovode u pitanje legitimitet presuda koje su doneli Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju i Sud Bosne i Hercegovine i da pojedinci i organi vlasti slave ili veličaju osuđene ratne zločince;

Uvereni da prethodno opisano ponašanje stvara znatne poteškoće za civilnu provedbu Opšteg okvirnog sporazuma za mir; i

Konstatujući da su sve zakonodavne inicijative pokrenute pred Parlamentarnom skupštinom Bosne i Hercegovine za rešavanje ovog pitanja blokirane.

Iz prethodno utvrđenih razloga visoki predstavnik ovim donosi odluku kojom se donosi Zakon o dopuni Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine.

Kurir.rs/Klix.ba