PLJUJU SRBIJU, A DALEKO DA SU NENAORUŽANI: Saznajte ko koliko ima oružja u REGIONU! Fantazije sa Rusima, ISKANDERIMA i limitima

Ovih dana bosanski mediji prenose pisanje britanskog "Ekonomista", koji je u svom poslednjem broju pisao o jačanju srpske vojske, novim nabavkama. Na to su se nadovezali i mediji iz Federacije drugog eniteta BiH koji su izneli, prosto frapantne podatke da Srbija zajedno sa Rusijom na aerodromu Trebinje gradi veliku bazu, da se pista proširuje kako bi mogla da primi za sletanje strateških bombardera Tu-160, kao i da se na teritoriji Republike Srpske, koja bi po ideajam nekih analitičara iz Federacije trebala biti "Balkanska Kaljinigradska oblast" gde će Rusija instalirati balističke rakete tipa SS-26 "Iskander" odakle će Rusi napasti Italiju, Nemačku...

Aneks 1-A Dejtonskog sporazuma odnosi se na vojne aspekte primene ovog sporazuma. Za Srbiju je najvažniji Aneks 1-B tj. Sporazum o regionalnoj stabilizaciji, koji su pored navedenih supotpisnika Aneksa 1-A potpisali i predstavnici uspostavljenih entiteta Republike Srpske i Federacije BiH. Ovim aneksom strane su se obavezale na uspostavljanje regionalnih mera stabilizacije. Takođe spominju se i Aneksi 1-B član III, i IV. Članom IV strane su prihvatile obavezu da uspostave vojni bilans na najnižem nivou naoružanja, kao osnovni elemnt prevencije konflikta. Istim članom propisane su kategorije naoružanja koje se ograničavaju (tenkovi, artiljerija, oklopna borbena vozila, borbeni avioni, jurišni helikopteri). Dogovoren je polazni osnov za određenje limita potpisanih strana. U realizaciji takozvanog Vojnog dela Dejtonskog sporazuma, najveći problem predstavlja donošenje sSporazuma po članu V Aneksa 1-B, odnosno Regionalnog sporazuma. Smatra se da je jedan od osnovnih problema činjenica da je kod jednog dela potpisnika limit naoružanja određen po principu minimuma za odbranu (članice podregionalnog sporazuma), kod drugih po principu minimuma za ofanzivna dejstva ) članice CFE Sporazuma), a delu nije uopšte ni određen (na primer Makedonija, Slovenija, Albanija). Tadašnja SRJ odnosno današnja Srbija imaju limite koji su računajući odnos veličine stanovništva i broja dozvoljenog naoružanja u kategoriji tenkova 60-75 odsto manji od limita Bugarske i Grčke (to je bilo 1997).

Prema tom sporazuma ogranični limiti za SRJ (danas Srbiju, koja je pravna naslednica SRJ), Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu ukupno i za po dva entiteta su sledeći

Savezna Republika Jugoslavija:

(1) 1025 borbenih tenkova

(2) 850 oklopnih borbenih vozila

(3) 3750 artiljerijskih oružja

(4) 155 borbenih avona i

(5) 53 jurišna helikoptera.

Republika Hrvatska:

(1) 410 borbenih tenkova

(2) 340 oklopnih borbenih vozila

(3) 1500 artiljerijskih oružja

(4) 62 borbena aviona i

(5) 21 jurišni helikopter.

Bosna i Hercegovina ukupno:

(1) 410 borbenih tenkova

(2) 340 oklopnih borbenih vozila

(3) 1500 artiljerijskih oružja

(4) 62 borbena aviona i

(5) 21 jurišni helikopter.

Od kojih: Federacija Bosne i Hercegovine:

(1) 273 borbena tenka

(2) 227 oklopnih borbenih vozila (

3) 1000 artiljerijskih oružja

(4) 41 borbeni avion

(5) 14 jurišnih helikoptera.

Republika Srpska:

(1) 137 borbenih tenkova

(2) 113 oklopnih borbenih vozila

(3) 500 artiljerijskih oružja

(4) 21 borbeni avion

(5) 7borbenih helikoptera.

A kako stvari stoje danas:

Republika Srbija

1. 242 borbena tenka

2. 430 oklopnih borbenih vozila

3. 208 artiljerijskih oružja

4. 14 borbenih aviona

5.36 borbenih helikoptera

U ove podatke smo inače uračunali i nova nabavljena borbena sredstva , dok je u rezervi još oko 230 tenkova. Kada se pogledaju podaci dati u propisanom limitu vidi se ubedljivo da Srbija dalkeo je od propisanih normi, kao i da nema nikakve trke u naoružanju, nego u zameni već dotrajalih sredstava.

Hrvatska

1. 72 tenka

2. 266 borbeni i oklopnih vozila

3 155 artiljerijskih oružja

4.3 borbena aviona

5. 16. borbenih helikoptera (nedavno nabavljeni)

Bosna i Hercegovina

Odlukom Visokog predstavnika 2006 zasnovanim na "Bonskim dekretima" ukinute su entitetske vojske i formirana Oružane snage Bosne i Hercegovine. E tu dolazimo do zanimljivih podataka, da država koja je imala oko 300 tenkova je raznim reorganizacijam prikazala da ima operativnih samo:

1. 11 tenkova iako je taj broj mnogo veći i procene govore da ih je oko 200, ali se vode kao rezerva

2. 258 borbenih i oklopnih vozila

3. 663 artiljerijska oružja

4. 0 borbenih aviona

5. 0 borbenih helikoptera

Za Bosnu i Hercegovinu se navodi da u operativnoj upotrebi ima tri tipa tenka M-84, M-60 i AMX-30, dok je određeni broj tenkova T-55 u rezervi. Spominje se cifra od 142 tenka T-55. Brojka operativnih varira od 11, preko 16, 25, 35, pa do 71 zavisno do literature.. Koliko je tehnički zaista ispravno teško je reći.

Interesantno je da se vojni analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar tvrdi da je Srbija po pet gore navednih tačaka premašili kovtu koju su potpisali Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska”. Doduše Kozar je promašio i da je Srbija MiG-ove 29 remontovala u Ukrajini ikao je to urađeno sa ruskom kompanijom RSK MiG osim četiri donirane letelice što je urađeno u Belorusiji, a Rusija i Belorusija nisu deo Ukrajine..

Takođe izvesni analitičar Davor Gjenero u svojoj izjavi rekao je "da Vojska Srbije sudjeluje u operacijama koje su provokacija u odnosu na Poljsku i baltičke republike, zajedno sa Bjelorusima i Rusima". Gjenero verovatno misli na nedavnu vojnu vežbu "Zapad 2021", na kojoj nije učestovovala Srbija ni sa jednom jednicom. Naime, ta vest je potekla od nekih zapadnih medija što se pokazalo kao čista LAŽ, koju je i Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo.

O tome koliko analitičari u Sarajevu znaju i poznaju Vojsku Srbije dovoljno je pokazati i podatak da je Srbija u 2019. održala 13 vežbi sa NATO, a četiri sa Rusijom. U 2020. mnoge vojne vežbe su bile prekinute zbog pandemije koronavirusa, a u drugoj polovini 2020. suspendovane su bile, odnosno uveden je bio šestomesečni moratorijum na održavanje i sa Rusijom i sa NATO. U 2021. godine do sad su održane po dve vojne vežbe sa NATi i sa Rusijom, a uskoro je u planu još jedna sa američkom vojskom. To pokazuje da njihova razmišljanja i izjave nemaju nikakvo utemljenje i da je u pitanju golo spinovanje i medijska histerija.

Dopunjeni sporazum iz Bazela

Sarajevski analitičar Đuro Kozar spominje i dopunjeni sporazum iz Bazela, koji je potpisala i BiH 2014. godine. Tačno je da je onaj sporazum iz 1996. nadograđen. tako da su aktuelne Strane u Sporazumu: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Hrvatska i Republika Srbija. Na Sporazum su dva puta usvojeni Amandmani: U 2006. godini Amandmani I do VI vezano za jedinstvenu odbrambenu strukturu u BiH , U 2008. godini Amandmani VII do XI vezano za podelu prava i obaveza za Član IV između Republike Srbije i Crne Gore. Da ne bi pisali ovdećemo poostaviti dokumente koje je potpisla Crna Gora, kao i Srbija i BiH. Toliko da se vidi na šta se odnosi dopuna, ali ne i na limite naoružanja, niti da Srbija šta krši.

Kurir.rs/A.Mlakar